Lom je u meni ...

by Magdalena Veljković

2018-12-13



Decembar 13. Trinesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo L
Lom je u meni ...

Najkraće moguće šta imam reći na ovu temu, I to je u redu. Sasvim je u redu da nekad budeš u haosu, lomu i žbunjozi. To znači da se stvari odvijaju van tvog plana ili odobrenja. I to je super, to znači da se nešto bitno dešava samo još to ne vidiš. Odnosno ishod, kuda te to vodi ne vidiš.

Od kako sam prihvatila da je u redu da budem nekada tužna, besna, slomljena, nezadovoljna život je postao smisleniji. Jer tada u tim trenucima kada mi je već teško nisam se borila da ne budem tako već sam prihvatila da se to dešava. Nisam težila da vidim samo roze boju već sam tada dozvolila sebi da vidim ceo spektar boja mog bića. Jer bitno mi je, stalo mi je da se svaki deo mene oseća poštovano i cenjeno a ne samo oni prijatni osećaji i svetli aspekti.

Tema celog ciklusa je ljubav, ali kako mislimo da živimo ljubav ako odbacujemo neke delove sebe? Nemoguće je. Baš kada smo najtužniji, kada je bol i fizički vidljva potrebni smo sebi. Baš tada je najbitnije da budemo tu i prihvatimo taj deo sebe. Jer to je onaj deo nas koji smatra da ga je neko povredio, uvredio, to je onaj aspekt deteta koje se oseća nevoljeno. Pa da li ćete mu onda uskratiti ljubav? Znajte da ste tada najpotrebniji njemu da isceli vas.

Svaki rast, nova faza i transformacija ima stavku koja se naziva Bol, jer nešto se preraslo pa tesno je, žulja, smeta, koči. Nova snaga ruši i lomi predjašnju konstrukciju jer je spremna za više od onoga što je bilo. Tako ja gledam na bol, kao fazu novog radjanja. Neke nove mene. Ali svaka bol je privremena ako je konstantan to znači da smo iako porasli pristali da ostanemo u toj tesnoj, premaloj predjašnjoj ljušturi. To znači da smo odbili da rastemo dalje samo da bi ostali onde gde nam više nije mesto.

Tako da ako je bol u vama, čest i traje, zapitajte se: Šta me to žulja? Šta me to guši? Šta to odbijam sebi da priznam? Šta to kočim da izraste u meni? Koju promenu odbijam da napravim?

I slušajte sebe, vi znate odgovor. Uvek znate samo nekad nećete da priznate sebi ali hoćete, kada bol postane jači. Bol je opomena da se napusti to gde jesmo sada, i to nije konkretno neka osoba ili mesto već nešto u nama što je zarobljeno. Možemo mi promeniti partnera i grad ali ako nismo se pobrinuli za sebe tu bol nosimo sa sobom gde god da krenemo.

" Nekad treba da nastane haos, da bi se otkrio ceo jedan novi kosmos. "

I zaista verujem da je haos pogotno tlo za čistku, fokus ka sebi, rast, delovanje, uskladjenost sa sobom.
Kad nešto boli znam da nešto u meni raste,
Ono što boli zagrlim i poljubim,
Ono što raste zalijem i osmehom ga ugrejem
Jer dobro je i kada je lom
Dobro je ma šta bilo
Samo budite tu za sebe
I sve će postati
Dobro.



Kako kada dodje kraj?

by Magdalena Veljković

2018-12-12



Decembar 12. Dvanesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo K
Kako kada dodje kraj? 

Svaki kraj je tu da bi se vratili sebi, jer svaki kraj dodje kada je vreme za neki novi početak. Ta faza će biti bolna onoliko koliko smo poverovali da je to bila nepravda.
Biće bolna onoliko koliko smo poverovali da nas je ta osoba povredila, kao i da bez nje više neće biti isto. Mada tu smo u pravu i neće biti, to je i smisao tog iskustva. Da sagledate sebe i ceo odnos i da više ne budete isti. 

Kao i uvek ovo vodi do račvanja, prvo koje uglavnom češće biramo je zatvaranje. Dosta ljudi posle kraja nekog emotivnog osnosa povuku se, izgube poverenje u ljude kao i u ljubav. Zatvore se emotivno da im se opet ne bi desio tako neki neuspeh. U toj paralelnoj realnosti, možemo mi poduzeti akcije ali one površinske tek da zamažemo oči okolini i sebi da smo u redu. Unutar sebe smo i dalje povredjeni. I prema potencijalnim partnerima rezervisani i nepoverljivi. Nosimo to iskustvo sa sobom kao upozorenje šta bi moglo da se desi ako bi se opet otvorili i dali šansu ljubavi.

Svakako da u ovom aspektu zatvorenosti ima više načina kako se kroz njega prolazi. Neki postanu otvoreni za avanture jer ih emotivno ne ugrožavaju, dok kada osete da bi u nekom iskustvu to moglo da preraste u nešto više odlaze jer nisu spremni za to. Neki svoju zatvorenost štite tako što se ne izlažu novim iskustvima već se začaure u svojim obavezama, svakodnevnici. Neki tu zatvorenost očuvaju tako što krenu putem svoje strasti ili ambicije pa ceo fokus stave na taj segment života, da prosto nemaju kada da razmišljaju o svom emotivnom stanju.

Svako se sa povredjenošću i strahom od novog povredjivanja nosi na svoj način ali jedno je zajednično, ukoliko osoba izabere da se zatvori nužno će nekoga kriviti za to. Ona se može razvijati na drugim aspektima. Može imati bogat društveni život ili uspeh u poslovnom aspektu ali u emotivnom smislu biće gde su prekinuli razvitak. Tamo gde i dalje gaje krivicu. Da li prema bivšem partneru ili životu. Kada osoba odluči da želi nešto više, uradiće nešto više i samim tim stvari će se posložiti da je podrže.

Zaista smatram da ne postoji ispravan način kako se nositi sa krajem, niti kako ići prečicom do sreće. Jer ako preskačemo stepenice u jednom trenu ćemo pasti, biti vraćeni tamo gde nismo prežalili, isplakali, negovali i poljubili. Prosto nema ispravnih koraka niti lakšeg puta. Postoji samo vaš put i vaš način kako ćete se sa tim nositi. Gore navedeno sam ispisala da se ne biste zaglavili u tim fazama. Primetite kako se zatvarate i pobrinite se o sebi. Pokažite sebi da možete verovati sebi. Da se možete osloniti na sebe. 

Jer unutar sebe čim krivimo druge znači da krivimo i sebe. Da smo mogli više/bolje ili da smo mogli manje da se damo, manje da verujemo. Kako god ali imaćemo neki vid krivice koji ćemo morati da prevazidjemo ako želimo da doživimo nešto drugačije od onoga što je bilo. To možemo jedino kada u to iskustvu više ne vidimo ništa loše, već jednu ogromnu lekciju kako dalje.

Kada bih posle nekog odnosa podvukla crtu svaki mi je rekao, zanemarila si sebe. Na ovaj ili onaj način. Pa kako onda da se ljutim na partnera što mi je pomogao da pružim sebi ono što on nije mogao, a nije ni trebao. Mogu mu samo biti zahvalna što nije poželeo da glumi superheroja već mi je dozvolio da preuzmem odgovornost za svoje osećaje tako da ne zavisim od drugih.

I da, druga jako bitna stvar koju me je život naučio. Ako neko smatra da za njega postoji bolji/bolja osoba od vas to isto tako znači da postoji bolja osoba za vas. Ništa u ovom svetu nije u disbalansu, sve ima svoju suprotnost i smisao. Tako u tom trenu ispalo je kao da partner koji vas ostavlja je protiv vas a u suštini na vašoj je strani jer on je osetio prvi da za oboje postoji nešto skladnije i drugačije od onoga što vi imate.
Koji blagoslov. Zato kada prekinete nešto znajte da otpočinjete nešto i to nešto nije loše. novo je. To nešto ste vi, koji će posle tog iskustva postati ono što ste želeli a što ste možda sumnjali da možete postati.

Znate kako kažu kad vam život da limun, napravite limunadu.
Znam da dodam, kada vam život da limun znajte da želi iz vas da istisne ono najbolje, samu vašu suštinu i srž. Da to izadje na površinu.
Jer limun je možda kiseo ali ako se ne iscedi on nije dao najbolje od sebe.
Nije ispunio svoju svrhu.

Svako iskustvo ima svrhu da vas približi vama samima,
Zato budite zahvalni što su neki ljudi, koji su se oteli iz vašeg zagrljaja
Bacili u zagrljaj sa sobom,
Nisu li to divni ljudi?
Nije li to onda divan kraj?
I još divniji početak.