E kad se setim ...

by Magdalena Veljković

2018-12-07



Decembar 7. Sedma tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo E
E kad se setim ...

Ovaj tekst se piše drugi put, prvi put nekako nije uspeo da se objavi. Ja ga nisam sačuvala tako da me baš zanima šta će se ovog puta ispisati. Jer dva puta i da hoću ne mogu isto napisati, kao što kažu ne možeš dva puta zgaziti u istu reku.
Ali eto čovek u sećanjima može bezbroj puta zgaziti u istu uspomenu. Neki ljudi odbace posle neke godine da im se bilo šta novo i drugačije može desiti jer njihovo je vreme prošlo, pa krenu da žive od uspomena. A i zbog drugih ljudi. Nekako životu ipak moraš dati smisao.

Neki ostaju u prošlost, živeći od uspomena jer se plaše bolje rečeno ne veruju da im se nešto bolje ili slično opet može desiti. Tako se čuvaju od razočarenja ili potvrde da se to samo jednom desilo. I to sam kao i svi i sama proživela. Živela sam istovetan život skoro četiri godine, uspomene su bile i dalje tu kao ordenje na ono što se desilo, a ja i dalje zatvorena za neko novo iskustvo jer sam sve uporedjivala sa tom uspomenom. Zaboravila sam na faktor da nisam uzimala celo iskustvo, sve segmente sećanja već samo ona najsvetlija, čak sam i njih zašećerila. Moja sećanja su bila moja mašta koja me je udaljavala od života koji mi se tada dešavao. Nije mi bio dovoljno zanimljiv, sećanja jesu.

A život je onakav kakvi smo mi prema sebi. Ako smo isti kao juče biće i on kao onaj od juče. Ako prestanemo da verujemo da rastemo dokle smo živi onda će i naš život postati učmao. Neće ga niko takvim načiniti do nas samih. Mada ćemo verovatno tražiti krivce za to. Znam da se šalim sa ljudima sa kojima radim, život je kao super Mario, nećeš preći na sledeći nivo dok ne naučiš da ne padaš na iste prepreke.

I tako je, dokle god padamo na zamku prošlosti odbijamo da vidimo čaroliju koja se dešava sada. Život je stalno zanimljiv mada mi uporno možemo odbijati to da vidimo.

Neki to rade jer iz prošlosti pamte samo najgore, pa im uspomene koriste kao indikator, sistem bezbednosti da bi se zaštitili od života i onoga što bi on mogao doneti. Kao i u prethodnom vidu zloupotrebe sećanja, tu su da bismo izbegli Odgovornost da postanemo ono što je ta prošlost tražila od nas.

Umesto Uspomena iz prošlosti treba da ponesemo Lekcije. Naravno ako želimo da imamo neka nova iskustva, treba da postanemo i mi novi. Kako sam sama izašla iz tog začaranog kruga? Prestala sam da čekam da se nešto desi, da neko dodje već sam odlučila da mi bude lepo, da uradim nešto novo. Baš tu gde sam sada. Ako se možda neke stvari neće promeniti ili neki neće otići/doći, zašto se bar ne bi zabavila.

I kao put promene videla sam da je to često, da drugačija, nova aktivnost vodi do drugačijih, novih iskustva. I sećam se tog dana kada sam videla super popust na mesečnu članarinu pole dance, prvo mi se rodila radost. Daaaa, baš je pristupačno a toliko dugo to želim. Volela bih da probam.
Sekund kasnije su došle misli: Ma šta će ti to. Šta će to promeniti. Ispašćeš smešna, nisi gipka, čak trapava si. Teško je to.
I tada sam po prvi put shvatila da ta odbarana od novog iskustva nije dovoljno jako kao želja da probam. I meni je to promenilo život,

Jer nova aktivnost donosi razvitak nekih novih osobina, kvaliteta i prosto menja te, oplemenjuje te. Oslobadja te okova prošlosti i dozvoljava da živiš nešto novo, sveže, drugačije nego bilo šta ranije doživljeno. Tada krećeš da shvataš da su uspomene bljutave, blede naspram svežine i spektra boja koja ova prisutnost i život koji jeste sada nude.
I tada više nemaš potrebe da veruješ da je negde drugde bolje i lepše jer je sada lepo i bolje.

Zato zapitajte se
Šta me raduje a ne usudim se da radim? Šta mi često ulazi u život a nisam se usudio da probam?

Znajte da vam život šalje niz sinhroniciteta da se probudite, da se trgnete, da probate i doživite nešto novo. Naravno poštovaće ako je vaš izbor da ipak ne probate ili čak ne vidite ali on neće odustati.

Tako da uspomene su jedino po meni korektne ili validne, kada želimo da nas prožme ljubav prema onome što smo prošli. Kao podsetnik koliko smo napredovali. To zna da nas motiviše da nastavimo dalje, jer iako možda nismo dostigli sve što želimo ili ka čemu težimo ako smo išli putem iskustva i prisutnosti toliko toga se u nama izmenilo. I to nam daje gorivo da nastavimo dalje, čak možda i da damo gas.

Zato osvrnite se možda samo da vidite koliko ste put prešli ali nemojte nikad pomislite da je put gotov pa da samo u prošlosti je bilo života. Život je uvek sada, i uvek vama dostupan. Odazovite se.


Đavo je ušao u mene ...

by Magdalena Veljković

2018-12-06



Decembar 6. Šesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Đ
Đavo je ušao u mene ...

Svi smo imali faze a neki možda sada prolaze kroz to, da upoznaju mračne strane sebe. Da iako je u odnosu sve kako smo želeli, strahujemo da će se sve to u sledećem trenu raspasti. Iako nema naznaka za tako nešto, prosto ne verujemo da može da bude samo ovako. Lepo.

I to je koreniti uverenje " Sve što je lepo kratko traje " i " Nisam ja te sreće ". Zaista ukoliko imamo takva uverenja projektovaćemo probleme gde ih nema. I ne kažem ovo da bi se još više plašili naše senke već da bi znali da ona itekako ima uticaja ali samo njeno odbacivanje pojačava je. Senka nije tu zato što je loša, ona je tu da bi oslobodili svetlo u sebi.

Lično imala sam i sama te đavole, čak najviše ne onda kada sam ugrožena već kad mi je lepo, kao da bi se nešto u meni otimalo. Onda sam otkrila da ne verujem da zaslužujem toliko dobro da mi se dešava. Pa sam pravila dramu gde je nema, da bi dokazala sebi da ne može sve tako dobro da bude. Ako ću iskreno, išla sam i korak dalje, napravila bih dramu da bih probudila đavola mog partnera, da vidim ono najgore u njemu da bih videla da li mogu sa tim da se nosim. Jer nije moguće da bude samo lepo. Bio je to period kada nisam verovala da mogu da se opustim već stalno pazim da ne budem povredjena. Najbolji način da ne budeš povredjen je da imaš kratke odnose ili da budeš sama. I bila sam dosta sama samo nisam znala da sam to i želela. Kada sam shvatila ovaj mehanizam shvatala sam da sam sama nesvesno birala to.

Zato zapitajte se kako vaš đavo utiče na vaše odnose, svi ih mi imamo. Samo je bitno kako se sa njima družimo. Da li od njih bežimo, ako to radimo to onda znači da smatramo da su jači od nas, a nisu i zato gubimo u bici jer se borimo sa nepostojećim neprijateljem i trošimo svoju snagu.
Dok ako se suočimo sa svojim mehanizmom zaronite ispod njega. Zapitajte se zašto sam ovaj mehanizam razvila? Od čega me štiti? Jer to svakako radi.

Đavoli su angažovani deo nas da nas štite od "loših" aspekata nas samih, od slabosti, ranjivosti, tuge i bola. Tako da radiće oni svoj posao. Bićete zaštićeni ali nećete biti srećni jer ćete osećati da ima više od svega toga i želećete to. Samo ćete sumnjati da to možete i dostići. A slabost i ranjivost su klju; dubljih odnosa. A tuga i bol su sastavni deo oslobadjanja prošlih uspomena i trauma. Ja uvek kažem ako nešto od tih osećaja osećam, bolje da ih pustim da proteču nego da ostanu unutar mene. Prosto ne želim da se nešto inficira, ako je tu dobro došlo je. To je stav osobe koja poštuje sebe, ne bira delove sebe koje su joj dragi, već poštuje celinu. I svakom aspektu pridaje pažnje jer zna da je sve to isceljuje.

Morate da znate da ste vi ti koji će tim đavolima dati novi posao, povišicu ili otkaz. Oni nisu jači od vas, oni rade za vas. Ali možda i protiv vas ukoliko ne osvestite od čega vas štite i prestanete da imate potrebe da se štitie. Jer koliko vas štite od "lošeg" toliko a i mnogo više vas štite od dobrog. Štite vas od života, a i sami znate da je život najdosledniji učitelj koji svoj hleb pošteno zaradjuje. Iznova će nas iznenaditi iskustvima u kojima će buditi naše đavole da bi oslobodili nesvesno i da bismo osvestili svoju moć.

I jako bitan momenat, u celoj toj borbi je da sa nekim popričate, nekako je po meni najbolje sa osobom zbog koje ti strahovi divljaju. Da se okrenete vašem odnosu i otvorite vašu dušu. Da kažete da ne radite namerno ali kao da nekada nemate kontrolu nad sobom. Da vam je žao što ste to usmerili ka toj osobi ali da se nekim delom osećate da se sprema neka promena i da ste malo osetljivi i nesigurni zbog toga. Pričajte, tako ćete osloboditi osećaje, dozvoliti toj osobi da zna šta se dešava a i sigurno da vam pojasni kako ona gleda na sve to. Iskrenost je koren svakog dubljeg odnosa. Zato birajte šta u sebe gutate i čuvate. Znate ono narodno 
- Što si posejao, to ćeš požnjati.

Zato ne dozvolite da seme sumnje, separacije i usamljenosti raste unutar vas, posejte iskrenost prema sebi a onda i drugima i takve odnose ćete imati.
I znajte da svi mi imamo đavole ali neki od nas zbog njih porastu a neki sa njima srastu.
Sami birate ali budite svesni da je to vaš izbor a ne Đavola.
Đavo samo radi svoj posao,
Štiti vas od vas samih
Samo što vi smatrajući
Da dovoljno ne vredite
Ne želite da to i drugi vide
Pa đavole na posao
Opet vraćate
Da vas štiti
Ne znajući
Da ste vi svetost
I svetlost
Ispod te nesvesnosti
Nesavršenosti.
Zaronite dublje u sebe
I videćete koliko jeste
Savršeni
Samo poželite da vidite
I videćete
Tada ništa od vas
Jače biti neće.