Gorak je ukus ljubomore

by Magdalena Veljković

2018-12-04



Decembar 4. Četvrta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo G
Gorki je ukus ljubomore...

Sad dok posmatram tu reč i ulazim u njenu srž vidim smisao i u nazivu ljub (kao ljubav) i mora (kao košmar). I zaista ljubomora je ljubavni košmar u kome smatraš da postoji neko bolji od tebe. To je košmar u kome ne veruješ u svoju vrednost, ne vidiš se i plašiš se da će partner to sam uvideti. Da nisi dovoljno dobra.

Neki smatraju da je ljubomora u nekim granicama zdrava i potrebna, po meni je u redu ukoliko traje koliko i jedan letnji pljusak. Ako je kratka i prolazna ali ako ljubomora okupira naše biće opasna je jer više nećemo živeti ljubav već ćemo se plašiti da će svakog trenutku doći ta mora. 

Davno sam čula, Ljubomora je odlika nesigurnih ljudi. I zaista verujem da oni koji ne vide svoju autentičnost, koji ne shvataju da nemaju konkurenciju jer niko nije kao oni na ovom svetu, oni mogu sumnjati u svoju vrednost.
A ljubomora je tek početak košmara, početni korak kako se ljubav gasi. Za njom idu Kontrola pa Kompromisi i na kraju Zabrane.
Pa kraj i odnosa ili nastavak noćne more ukoliko oboje na to pristaju.

Čak i kada sam gore navela da je u redu da traje kao letnja kiša rekla sam jer svi u sebi imamo to dete koje niotkuda ponekad se oseća manje vrednos i kao da neko drugi dobija više od njega. Ali onda si svestan toga, pružiš pažnju, vreme sebi, posvetiš se toj unutrašnjoj potrebi. I zapitaš se kako možeš sam/sama da je ispuniš jer onda je isceljuješ i ljubomora nestaje. Ali ako odbijemo da ono što nam treba sami pružimo sebi. krećemo da tražimo, čak naredjujemo da nam se neko povinuje našoj volji da mi ne bi proživeli ličnu nesigurnost.

Lično suviše sam rano čula onu gore navedenu rečenicu, negde sa 17 godina i odlučila da ne želim da budem nesigurna osoba pa nisam pokušavala da kroz ljubomoru  privučem pažnju ili ljubav.  Ja sam to radila na neki drugi način ali biće prilike da i o tome nekada pišem.
Kada bih videla da neko želi da me napravi ljubomornom ili osećala da sumnjam u nečiju iskrenost to bi bilo dovoljno da bih se ja povukla jer sam odmh znala da toj osobi nije dovoljno stalo, makar ne na način kakav sam osećala da je ispravno i meni potrebno.

I ne kažem da je to jedini stav ali meni je to koristilo toliko da posle tog tinejdž perioda nisam imala niti ljubomorne momke niti sam se osećala da im nije stalo. Prosto to nije bila opcija za mene, ta iskustva mi nisu bila zanimljiva jer sam verovala ako neko već sada ne vidimo moju vrednost nema potrebe da mu to dokazujem. Postoji neko ko je vidi, nije mi se svidelo da se igram igre dokazivanja.

Sa druge strane osim lične nesigurnosti drugi aspekt ljubomore je želja da ti neko pripada. Da je tvoje vlasništvo, da želiš da paziš da ti ga neko/nešto ne može ukrasti, oteti. I tu sam imala jasan stav, Ako nešto može biti oteto onda to uopšte i nije za mene. Čak sam smatrala da mi je ta devojka onda učinila uslugu jer mi je pokazala koliko to onda nije to.

Ono što jeste za nas, što nas vidi, voli i poštuje pokazaće to, nedvosmisleno. Svojim sestričinama uvek kažem ne veruj preterano rečima, stavu ili gestovima veruj ponašanju prema tebi. Kada te neko voli on je tu, osećaš, znaš i jasno ti je da te ta osoba voli bez da ti to milion puta kaže. Prosto pored njega/nje se osećaš kao što treba i svaka devojka/dečko, posebno. Znaš da koliko god da traje posebno je, vaše je. Uživate bez straha da li će prestati ili da li će neko nekoga oteti.

Zato kad ste već u ljubavi pa osetite ljubomoru, stanite, dajte sebi vremena za sebe. Nemojte odmah praviti teorije zavere ili rasuti paljbu na partnera. Dajte sebi ono što vam je istinski potrebno u tom trenutku, a to je vaša pažnja za vaše potrebe. Potrebno vam je vreme za sebe. E onda iz tog mesta, gde ste poljubili ono nesigurno u sebi i učinili da se oseća sigurno zapitatjte se jer preuveličavate ili osećate da tu nešto ne štima. Ako osećate da ne štima iskomunicirajte, direktno i jasno sa partnerom šta ste osetili. Vaša osećanja su važna i bitna nemojte ih kriti ili se stiditi. Znajte da iskrenost može samo da vas zbliži ako ste spremni za ono što ljubav jeste a to je prihvatanje u svakom izdanju. A ako vaša otvorenost ne naidje na odobredje, razumevanje i razgovor zapitajte se da li želite uopšte takav odnos.

Gorak je ukus ljubomore, kao gorak lek samo znajte da ljubomorom ništa ne lečite već nesigurnost pojačavate.
Zapitajte se da li želite da ga i dalje ispijate i znajte da nema potrebe.
Neko kao vi niti se još rodio
Niti će se ikao roditi
Neponovljivi ste
Ne sumnjajte 
U sebe
Volite se.


Volim je/ga ali...

by Magdalena Veljković

2018-12-03



Decembar 3. Treća tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo V
Volim je/ga ali...

Svi se mi rodimo bezuslovni, usput naučimo da volimo uslovno i zato dolazi do ovog ALI. Kao što sam u prvom tekstu ovog ciklusa pojasnila, mi smo voljiva bića i volimo da volimo ali usled nedovoljne svesnosti da ta ljubav ne može ničim da se izgubi ili zasluži ulazimo u razne manipulacije kako da je zadržimo i zarobimo.
Ljubav će možda nekad promeniti oblik ali nam nikad neće napustiti iako ćemo se nekad tako osećati.

Zašto uopšte dolazi do ALI? Ako se već zavolimo zašto  ne možemo samo da se volimo, zašto mora da se desi to nešto što će nas istog trena udaljiti od te osobe i ljubavi?

Iz više razloga, probaću da navedem par. Prvo, na najnesvenijem nivou to je zbog dosade. Smatramo da bi naš odnos a i naša ljubav postala monotona, pa ako vidimo partnera i naš odnos kao projekat, uvek će imati posla, uveć će imati još jedno ali koje će doći na red. Treba sebi da priznamo da se nekad svadjamo sa dragim ljudima jer želimo da "podgrejemo odnos" pročitajte jer želimo da privučemo pažnju i otkrijemo koliko im je stalo. Zato ako neko dozvoli da ih oblikujemo, da im ukazujemo na mane to znači da im je jako stalo a mi želimo da se osetimo bitno i važno. Pa je očigledno način gde stavljate ALI posle volim te jasan način kako do toga i dolazite.

Osoba koja je svesna sebe voli osobu kakva je ona sada, ne kakva će biti već kakva jeste u ovom trenu. Sa jasnoćom da to nije finalan proizvod već u procesu nastajanja samo što mi nismo angažovani da ga menjamo već da ga prihvatimo jer smo i mi u procesu otkrivanja sebe i svoje vrednosti. Taj naporan proces kreiranja nekoga prepustite Bogu ipak on zna bolje a i prekratićete sebi muke. Ako biste radili na nekome, onda radite na sebi. To je zaista jedini vaš posao.

Druga stvar zbog koje smatram da postoji to ALI je jer nismo sa pravom osobom, tj ostajemo tamo gde nam više nije prijatno. Jer kad nekoga zaista volite vama ne smeta ono što on/ona jeste, dok kada nekoga prestanete da volite smišljate hiljadu ALI zašto je to tako. Možda je samo lakše i jednostavnije da uvidite da li je to osoba/odnos u kome želite da ostanete i zaista budete tu ili ostajete samo jer vam uliva sigurnost.

Verujte mi osećate i znate šta želite samo se jako ćesto plašimo posledica. Pa ostajemo u donosu jer smatramo da nećemo naći nekoga ko će nas tako voleti, prihvatiti ne uvidjajući da nas taj odnos, ta ljubav uostalom i ne ispunjava, u njoj dobijamo stabilnost i jako često iako osećamo da to nije to ostajemo tu jer je tako ispravno. 
Ako neko od partnera oseća da to nije to, to nije to. Jer partneri mogu biti različiti ali treba da gledaju u istom pravcu da bi tamo i stigli. Inače će put biti turbulentnije nego što treba da bude ukoliko ne priznate da vam se potrbe i putevi više ne susreću.

Naravno ništa ne sugerišem, pišem iz svog iskustva i spoznaja vi samo usvojite ono što vam služi i koristi.

Treća stvar zašto dolazi ALI je NAJBITNIJA i kreira i ova prethodna dva, gore navedena. Ne volimo sebe kako želimo da budemo voljeni zato nam je lakše da projektujemo da sa partnerom nešto nije u redu nego da zaronimo u sebe.
Osoba koja voli sebe ako nekoga ne vidi tj ne voli kako zna da je može i treba pustiće ga da bude kakav jeste, neće svoje nesigurnosti projektovati na njega, znaće da prosto nisu spoj u tom trenu, što ne znači da neće biti u sledećem.

Osoba koja Voli sebe ne koristi ali jer radi, živi i bude sa osobama koje isto tako Voli i to polje se širi kako osoba bolje upoznaje sebe jer shvata, priznaje i isceljuje nesvesni deo, svoju senku.
Pa ako je isprva volela samo porodicu jer ipak njena su krv, kada osoba prodje kroz povredjenost razume povredjene pa voli i njih. Pa onda život namesti da povredi, ostavi nekoga da bi shvatila one koji su nju ostavljali i povredjivali, onda voli i njih jer ih razume.
Onda jednog dana nema novca kod sebe pa pozajmi od nekoga, onda bude srdačnija i prema prosjacima. Prosto polje ljubavi se širi kako se širimo mi.

Dok je naša ljubav ograničena biće i naši odnosi jer ćemo prihvatati samo onaj deo osoba koji nam se svidja a ne celo pakovanje. Ne cele njih.

To Ali zaista sreću kvari jer u tom trenu poverujemo da taj trenutak/osoba/situacija nije savršena, nalazimo joj manu da se ne bi pozabavili sa iluzijom kako savršeno izgleda.

Kada odbacimo iluziju o savršenoj osobi/odnosu dozvolimo i sebi da budemo realni, svoji i autentični.
Zato bar ove večeri ili dana kad god čitaš pokušaj da sebe prihvatiš u svakoj situaciji bez ALI.
Ako ti se plače plači, slavi suze. Čistiš se.
Ako ti se smeje a nije primereno, nasmej se. Oslobadjaš se.
Ako ti se nešto kaže, kaži. Iskazuješ se.
Ako ti se nešto radi, radi. Voliš se.
Tada si ceo/cela bez ALI.

Kada sebi to dozvoliš, dozvolićeš i drugima da budu svoji i volećeš i njih tako, potpuno bez ALI. 
Želim nam to.
Volim vas.