Bol - Plod Ljubavi?

by Magdalena Veljković

2018-12-02



Decembar 2. Druga tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo B
Bol - Plod Ljubavi ?

I jako je moguće da ću vas ovim tekstom skroz razočarati tako da znate, upozorila sam vas. Biće bolno čitati ovo ako verujete da je 
Ljubav Bajka i da Ljubav ne boli. Mada ja nemam ništa protiv Bola, jer znam kada nešto boli probija se granica za koju nisam znala ni da postoji.

Pre nego što krenem da diskutujem o ovoj delikatnoj temi pre svega želim da vas podsetim na proces odrastanja i na bol koja je sastavni deo njega. 
Zašto beba plače kada se rodi? Aktiviraju joj se pluća i taj prvi udah je zaboli jer nije navikla. Zašto bebu boli kada joj rastu zubi?
Zato što se oštar zub probija kroz meko tkivo. Zašto decu bole kosti? Jer rastu. I to je odgovor kad boli, rastemo.
Da se ovde razumemo ne mislim na destruktivnu bol koja je izazvana nepoštovanjem sebe već onom kao 
prirodan proces Rasta i razvitka.

Pa ću sada preći na temu. Zašto prva mislim da ljubav jeste bolna? Jer mi je tako iskustvo, samo što kažem vam ta patnja i bol nije kao ranije 
melodrama jadna ja, već ona koja se desi usled sudara dva različita sveta gde se normalno desi da oba sveta više ne budu ista. 
A boli napuštanje onoga što smo smatrali da je ispravno i istinito a uvidimo da nije. Što više odbijamo da vidimo stvari kakve jesu to bol više istrajava
 jer bi to bilo isto kao kada bi dete stopiralo rast zuba jer boli, onda samo bol pod pritiskom i negiranjem postane jači.
Naravno ako ste u ljubavi prema sebi i toj osobi, videćete stvari kakve jesu i to će doneti jasnoću i lakoću, 
ako ne onda i posle sudaranja sa suprotnim aspektima žurite da sve vratite na staro mesto ali priznaćete posle svakog emotivnog odnosa postali ste drugačiji. 
Na koji način od vas zavisi, ne od onih koji su vas povredili.

Lično sam najviše rasla kada je bol bila veća jer nisam htela tu večno da ostanem, bilo je jako neugodno i tužno da pomislim da tako treba da bude 
i onda bi se ozbiljno počešala po glavi i suočila se sa tim Zašto se ovo meni dešava?

Sećam se tog jednog trenutka, pre nekih 6 godina kada sam opet posle emotivnog neuspeha bila na putu za bolnicu.
 Jer kad vam kažem da je bilo loše, moje loše se videlo. Baš je bilo loše, raspadala bi se. I sećam se sedela sam na krevetu svesna šta sve sledi, 
pozvala sam sebe na razgovor i zapitala se
Magdalena, pa šta se zaboga dešava? Šta je zajedničko tim momcima? Šta je nepromenljiva konstanta koja te uvek dovodi do ovoga ovde?
I mogla sam da vidim kako se film premotavao u mojoj glavi. Znam, vidim, nisam se osećala dovoljno dobro pored njih 
i kada bi se taj odnos završio to bih shvatila kao da zaista nisam dovoljno dobra da bi ostali zajedno i tako sam se osećala i fizični. 
Nedovoljno dobro, bolje rečeno moje telo je pratilo i preslikavalo kako sam se osećala unutar sebe. Osećala sam se ugroženo, 
da je moja vrednost umanjena i fizički sam se osećala ugroženo i želudac je reagovao. 
Ali ta godina je bila poslednja da sam završila u bolnici jer sam priznala šta me boli i šta me tu dovelo.

I od tada je krenula najdublja moja transformacija, opraštanja, otpuštanja povreda, red suza red smeha. Pa jasnoća, pa novi sloj čišćenja 
dok nisam priznala sebi da nemam gde da stignem, tu gde jesam dobro sam. Neće doći neko ili ću ja dostići nešto
ceo život je jedno putovanje koje će trajati dok si živ i uvek ćeš imati nešto da naučiš.
Samo što bol više nećeš osećati na taj način jer ni sopstveno iskustvo ni tudje ponašanje nećeš shvatati lično, znaćeš
da je tu zbog tvog dobra i spremna si da vidiš šta te uči i šta ti to donosi. Jer bol uvek nosi sa sobom transformaciju.

Tako da budem jasna, ne mislim da je plod ljubavi bol ali smatram da je bol sastavni deo procesa čišćenja u ljubavi.
Na ovo "Ako je ljubav, ne boli" dodala bih
"Ako nisi u ljubavi, boli" kao i
"Ljubav ne boli, boli ono što ljubav nije."

Ljubav će te osloboditi ali će te pre toga razgolititi od svega što te boli, tako da taj proces boli, kao i slepog čoveka koji progleda
što boli prvi zrak svetlosti jer nije navikao da gleda.
Tako i ljubav učini da budemo senzitivni i da sve jasnije vidimo ali prvi momenti dubljeg prožimanja u ljubavi boli
jer puštamo do tada poznamo, prijatno i sigurno.

Nadam se da sam vam olakšala očekivanja koja se oko Ljubavi stavljaju i koja forsiraju da ne prihvatamo sebe već sad 
jer nismo kakvi smatra da treba da budemo, kao  i da ne odbacujemo autentične odnose koji se dešavaju zarad našeg rasta i budjenja svesnosti.
 Nema bajke, ideala ili savršenstva samo ljudi koji su spremni da nadidju svoje boli i 
izgrade svoju bajku, otkriju neotkrivene ideale
i uživaju savršeno u svojoj nesavršenosti.
Nema prečice, niti dužeg puta. Ljubav je tu 
Samo je treba želeti videti. I tu je.


A šta ako je sve ovo Iluzija?

by Magdalena Veljković

2018-12-01



Decembar 1. Prva tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo A
A šta ako je sve ovo Iluzija?

Svi se mi plašimo da ne provedemo život u laži. Plašimo se da ne upišemo pogrešnu školu/fakultet. Da ne izaberemo pogrešnu profesiju. Da ne pogrešimo u izboru životnog partnera pa celi život provedemo uz nekog ko nije za nas. Plašimo se greške a još više onoga šta bi pogrešna odluka mogla doneti. Zato se tako teško usudjujemo da probamo nešto novo ili idemo dalje od većine. Plašimo se da ne izgubimo sigurnost koju svakodnevni život bez rizika nosi sa sobom.

Plašimo se lažnog života jer unutar nas znamo koliko je život  dragocen i neponovljiv. Duboko unutar nas znamo da ništa ne može da nas zaista usrećiti ako mi nismo srećni povodom izbora i odluka koje donosimo. Možemo mi biti ispravni, fini i poudani ali to nam ne garantuje da ćemo biti srećni, čak iako delujemo srećno. Pa čak i kada drugi govore da mi nemamo prava da budemo nesrećni, jer vidi kako ti sve super ide. Ako unutar sebe nisi srećan spoljašnje odobrenje će ti laskati ali te neće učiniti srećnim. Ili će to uraditi privremeno. A kako vreme prolazi prestaće i da laska i suočiće vas sa sopstvenom tugom jer živite život po drugima a ne po sebi.

U ljubavi kao i na svakom aspektu imamo jako puno pravila, želja i očekivanja. Kako taj neko treba da izgleda, kako da se ponaša, kakav odnos da imamo i šta on/ona nikako ne sme da radi/bude. Onda kada nekoga sretnemo, medjusobno se privučemo i odamah polako kreće analiza. Onako spontano, uvežbano. Nosiš sa sobom taj spisak kakav taj neko treba da bude i da se ponaša i onda u glavi se štiklira šta jeste a šta nije od toga. Jer pobogu moramo biti sigurni da donosimo pravu odluku što smo tu pored te osobe a i ona pored nas.

Kao i u svemu prva faza bude ta u kojoj je ceo fokus usmerujemo na kvalitete te osobe jer priroda nam je takva ljubavna.
 Tražimo razloge zašto je ta osoba voljiva, neodoljiva i posebna. I to je dosta za prvu fazu, gde je smeh, radost i upoznavanje.

Onda kreće druga faza, da li je taj neko materijal za nešto više od toga. 
Onda pravila postanu rigoroznija jer jelte ta osoba treba sa nama da bude i kada je teško a da ne pomenem da dublji odnos znači
 i ogoljavanje idealne slike koju smo stvorili sa početka kada smo se simpatisali. Znači ta osoba mora da odaje utisak da je stabilna 
da bismo mogli da joj se otvorimo, pored nje treba da se osećamo sigurno.

I ako prodje i taj test onda se osećamo opušteno i malo po malo spontano, kako život nanese obe strane iznose sve boje spektra koji nose u sebi. Ako obe osobe nisu emocionalno sazrele što znači da očekuju da ih osoba preko puta njih emocionalno ispuni i učini da se osećaju voljeno, paženo i bitno, onda kreće tiho ali sigurno borba za nadmoć u tom odnosu. Ona osoba koja je tokom života razvila osobine kao što su odlučnost, istrajnost, rečitost vrlo je moguće da će svog partnera/partnerku privoleti da im se prikloni, svoje boje njima prilagodi tako da im bude prijatno uz njih.

I obično u tom odnosu iznutra su oboje  nesrećni jer koliko god ti se neko prilagodio ne može te ispuniti srećom jer
 Sunce se ne vrti oko Zemlje. već Zemlja oko Sunca. Ono što ta osoba može da ti pruži koliko god to bilo 
uvek je manje od onoga što možeš i treba da pružiš ti sebi. Onda to nije uslovna ljubav već slobodna.
A i osoba koja se prilagodjava koliko god da to čini neće se osećati dovoljno dobro i cenjeno. 
Neće dobiti to što pokuša da dokaže svom partneru, da vredi. Ne može niko pokazati i otkriti koliko neko vredi
 dokle god osoba to sama ne odluči da vidi u sebi.

I svi se u raznim odnosima i aspektima zapitamo Da li je ona ta? Da li je on taj? Da li je ova ljubav iskrena?

Svi se to zapitamo ali se retko ko zapita 
Jel sam ja taj? Da li sam ja partner kakvog želim uz sebe? Da li ja volim kako želim da budem voljen?

To se uglavnom zapitamo kada se neki odnos završi jer se osećamo krivim i nekim delom verujemo da smo mogli više i bolje od sebe da damo.

Zato ne preispitujte Ljubav da li je Lažna i Iluzorna. Jer ona nije, ona to ne može biti, ona je uvek Istinita. 
Čak i kada na par sekundi vidite svetlo u svom partneru i ispuni vas ljubav, tih par sekundi ste bili u ljubavi.
Onda kada na kraju dana primite njenu/njegovu glavu u krilu pa ih češkate i srećni ste što su samo tu, tad ste u ljubavi.
Tren kada im se obratite pa se ujedete za jezik jer se setite da bi trebali da ste ljuti, tad je ljubav na sekundu pobedila ponos.
Onaj tren kada ih osećate pored sebe i kada nisu tu, to je ljubav.

Ljubav ne može biti Iluzorna ali mi možemo biti u Iluziji. Mi ne možemo izgubiti Ljubavlj jer ona je sastavni deo nas, 
mi samo možemo izabrati da je ne vidimo i da stavimo da nešto bude preče od nje iako nije.

Ljubav ne može biti iluzorna koliko god trajala i kako god se završila. Kada je bila zaista je bila, koliko smo joj dali da bude.
Ona nije Iluzorna ali mi umemo biti Neiskreni.

Pa da ne pozovemo kada nam se nečiji glas čuje.
Možemo prećutati najlepše reči ljubavi i spustiti glavu.
Možemo se okrenuti i otići kada nam se ostaje.
Možemo raditi posao koji drugi kažu da je dobar iako nas ne ispunjava.
Možemo ispuniti tudja očekivanja i zaboraviti na sebe.
Možemo mi svašta ali često biramo ništa.
Jer je sigurno.

Zato nemojte se pitati da li je ovo što sada živite iluzija već ako vam je lepo, uživajte nemojte te trenutke radosti
 odbaciti zbog analize da li je sve u redu, i provere da li ste i dalje bezbedni.
Nemojte sumnjati da je ljubav koju živite iluzorna jer u tom trenu iz ljubavi izlazite. 
Ali ako ljubav ne možete oživeti i uz partnera je širiti posvetite se sebi i setite da nikada ceo okean neće stati u čaši. 
Tako ni ono što od drugih primate neće se promeniti dok svoju čašu ne proširite.
Pa na kraju i zaboravite da želite nešto da primite već u okean Ljubavi zaplovite.

Jer ljubav je nepresušni izvor postojanja,
Da li ćemo joj dozvoliti da je vidimo i živimo
Na nama je,
Ljubav nas čeka da Iluzije pustimo
Jer nikako je ne možemo izgubiti
Niti zaslužiti
Možemo sebi samo dozvoliti
Da zaronimo u njeno postojanje
Toliko duboko
Da nam to postane dom.
Onda više nema pogrešne odluke ili izbora
Već samo talasi različitih intenziteta i veličine
Koje savladavaš i u njima uživaš
Jer si opušten
I životu prepušten
Pun poverenja i lakoće
Lagan si pa te nijedan talas ne može potopiti.

Ako ti kopno ipak izgleda sigurnije znaj da će ljubav uvek pronaći put ka tebi. Nikad od tebe neće odustati. Uvek će ti se iznova vraćati.
Da li kao talas koji će ti noge osvežiti i pozvati te da dodješ da u ljubav uploviš. Da li kao kapljica kiša ili pahulja snega. Da li kao vlaga u vazduhu ili voda koju piješ, 
Da li kao slučajni prolaznik koji će ti osmeh uputiti ne znam ali znam da neće odustati.
Uvek će te ljubav podsećati da nema ramaka izmedju tebe i nje.
Ljubav te nikad neće napustiti, u raznim formama i raznim načinima će ti se vraćati i podsećati te
DA POSTOJI i da ti POSTOJIŠ izvan svih Iluzija.