Svako daje ono što ima

by Magdalena Veljković

2017-10-29



* Svako daje ono što ima *

Ne može nijedno ljudsko biće da da ono što nije primio. Ono što nije usvojio. Ono što ne nosi u sebi. Samo to može da da.

Osoba koja povredjuju znači da je povredjena.
Osoba koja mrzi znači da je mržnju na svojoj koži osetila.
Osoba koja radost seje radost je negde žnjala.
Osoba koja žali sebe doživela je da je žale.
Osoba koja širi ljubav znači da je u ljubavi, bar jednom, bila okupana.

Zato znajte, dok čovek ne postane svestan tereta koji nosi šta god da ima proslediće dalje. Ne zato što je zla osoba već zato što je osetila zlo. Zato što je bila povredjena.

Kada nam neko zabije nož u ledja nikad se ne zapitamo odakle je taj nož došao? Brinemo se za svoju ranu ne uvideći da je taj nasilnik trpeo nasilje, i taj nož iz svojih ledja izvukao.

U nadi da će proći. Iz straha da ne zadobije novi nož. Iz neznanja da može drugačije, uradiće kako su mu uradili.

Proslediće bol u nadi da će njegov nestati, da će pravda nastupiti i da će prošlost izbrisati.

Kako onda možemo biti ljuti, gnevni i puni nerazumevanja prema ranjeniku, čija se rana inficirana i koji nije osetio kakav je melem tople reči, mekog srca i osobe koja ga ne osudjuje.

Razumi, lako je da osudiš.
Oprosti, ne zameri. Odakle znaš kakve su te rane i ti noževi?
Sa tim teretom ni ti ne bi znao bolje.

I šta ako u tom trenutku, sa pogledom punim razumevanja, pomogneš nekome da uvidi da on nije zao, nego da mu se zlo dogodilo. Šta ako mu baš ti tim stavom pomogneš da razume, oprosti, nastavi. Da ne prosledi bol, već da ga prebrodi.

Šta ako baš ti, čista od zameranja, pomogneš nekom da ponovo vidi svoje svetlo...
Da li bi i dalje zamerala? 


Večito pitanje da li ljubav boli?

by Magdalena Veljković

2017-10-29



Večito pitanje da li ljubav boli?

Dok većina kaže

Ako je ljubav ne boli,

Verujem da

Ljubav boli sve što ljubav nije.

Lako je u današnje vreme naći se sa nekim na pola. Pola interesa, pola sličnih interesovanja, pola ljubavi. Pola laž a pola istina.

Teže je onima koji ne pristaju na pola istine, na polu vezu, na pola ljubavi.
Ljudi znaju da glume ljubav, pred drugima ljubav cveta a kada drugi odu ponos pravi čemer i jad.
Kompromis, još jedna polu istina. I sve to da nas ne bi zabolelo, da bi zaobišli bol, samoću.
Ne uviđajući da je baš tu i spoznaja da nam ne treba neko za ljubav. Baš u toj samoći se i stvara bliskost sa sobom. Spoznaje se šta ljubav jeste.

I nije samo

Živećeš ljubav kakvu prižaš sebi

Već i

Kada ti ne uvidiš kako se ne voliš Bog će ti poslati nekog da ti na to ukaže.

Nekog s kim ćeš osetiti sebe više, bliže a svet intenzivnije i potpunije. Neko s kim ćeš postati jači i nežniji, slobodniji i svesniji.

Neko zbog koga ćeš biti spreman da platiš ceh laži i obmane jer nećeš biti spreman da se zbog njih odrekneš ljubavi.

I tada će boleti, boleće kao što pile oseća bol dok se probija kroz opnu koja ga je nekad štitila a sad mu škodi. Boleće kao što gusenicu boli dok se oslobodi svoje ljušture.

Ljubav daje snagu, ljubav oslobadja. A oslobadjanje boli jer se odvajaš od nečega što si mislio da jesi, a nisi.

Da su ti programi, te odbrane i obmane proradili dok ti ljubav prema Svetom u Sebi nije ojačala ne bi bio spreman da prevazidješ to što boli, guli i menja te.

Da, ljubav boli sve što ljubav nije.

Kao lišće tada otpada jer je odslužilo svoje, a srce zna da će kad tu bol i hladnoću prevazidje opet procvetati, kao da nikad nije cvetalo i kao da poslednji put cveta. Znajući da je takav tok života. I da ljubav taj tok vodi.

Sve se u prirodi voli a mi jedini o ljubavi uglavnom pričamo.

I kad sve te priče i reči ispare, ljubav će jedina istrajati. Kao jedina istina.

Grlim vas srcem,
vaša Magdalena.