Hoću samo ne znam šta ...

by Magdalena Veljković

2018-12-31



Decembar 26. Dvadeset šesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo H

Hoću ali ne znam šta ...


Sve što je zaista za mene nikad nije bila moja svesna želja. Možda me je to ohrabrilo da izgubim potrebu da želim. Sve što treba pronaći će me, moje je samo da budem svoja.

Dosta je ljudi znalo da me pita kako si odabrala da postaneš PEAT procesor, kako si odabrala da pišeš, kako si završila obuku za revitalizaciju materice. I čuveno pitanje moje majke:

Šta ti zaista radiš? Opredeli se za jedno i budi u tome.

I istina je da ništa od toga nisam odabrala, sve je to odabralo mene. Preciznije život mi je to servirao kao desert za svo predjelo i glavno jelo koje nisam odbila da pojedem iako je često bilo neukusno.

Od malena život je za mene bio borba, sa 6 godina sam na traktoru sa porodicom izbegla iz Prizrena za Beograd. Bila svedok svakodnevnom nasilju u porodici. Promenila tri osnovne škole. Bila ismevana, ponižena. Upisala po svojoj volji pogrešnu buržujsku gimanizu gde sam imala samo jednog prijatelja. Imala epilepsiju, napade povraćanja. Bolnice, infuzije. Pa fakultet i tad je polako krenulo da svanjava.

Ali kao što možete da vidite ja sam se stalno trudila da preživim, nisam imala nešto posebno vremena da maštam ili nešto želim. Ono u šta sam zaista verovala je da je Bog pravedan i da sve ima smisla. Sećam se dok sam slušala viku i dreku skupila bih se u svom krevetu i mantrala. Ovo je samo prvi deo života, Bog je pravedan, u drugoj polovini, ja sam srećna.

Sad su mi suze u očima jer je ta mala devojčica samo verovala da je Bog pravedan i gutala sve što joj se servira. Verujući, biću srećna.

I sada sa 26 godina srećna sam i nemam želja jer sam videla kuda me taj krivudav put prepuštanja i poverenja vodio. Doveo me je do spokoja gde me je sve samo pronašlo. I zaista vam kažem nisam sanjala da ću sve ovo biti, a tek sam dete, ali sve me je pronašlo. Bez moje svesne težnje, samo poverenje.

Tako da ne znam ni sada šta sve mogu biti. Ali želim da otkrijem šta sve mogu i da dopustim da me pronadje sve što jeste za mene.

Mogu napisati knjigu u godini koja dolazi, mogu naučiti da šijem (na poklon sam dobila mašinu za šivenje), mogu da naučim da sviram ukulele i kalimbu. Mogu otvoriti u Zagrebu, Banja Luci, Beogradu, Novom Sadu, Skopju, Beču SPA za negu materice. Mogu držati obuke za PEAT procesore, mogu osmisliti razne radionice za povratak sebi. Oh daaa opet do Sopotnice i tamo nešto divno organizovati.

Mogu, mogu, mogu sveee i nema granica.

Možeš, možeš, možeš i ti sveeee, nema granicaaaaa.

I nije potrebno da znaš šta, dovoljno je da veruješ da neko zna. Da budeš blesavo svoj.

I da, nemoj odbiti da pojedeš sve što ti život servira. Seti se tada preskačeš i desert.
A desert, mmmm je njama njama.


Finoća ili Bezobrazluk?

by Magdalena Veljković

2018-12-31



Decembar 25. Dvadeset peta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo F

Finoća ili Bezobrazluk?


Jako dugo sam bila nesrećno fina ili fino nesrećna. Kako god okrenete mislim da vam je jasno. Finoća mi nije donela puno toga iako sam je koristila kao osnovni alat za zdrave, skladne medjuljudske odnose.

 

I sećam se tog dana, kada sam se maksimalno prilagodila. Tudjom glavom mislila, stavila se u tudju kožu da niko ne bi bio povredjen i da bi svako zadržao osmeh na licu. Kada sam sav napor uložila da ispade bezobrazluka, prekipa i drčnosti opravdam i tišinom propratim sve što se dešava. I nije se desilo. I dalje su biti namrgodjeni, nezadovoljni i još su mi prosledjivali osećaj krivice. A sve sam to i sama bila ispod te finoće.

Oh tada sam ja proključala i rekla sebi : Ako ne možeš svima ugoditi, ugodi sebi. Bar neka tebi bude lepo.

I ta famozna rečenica koju sam rekla majci u tom periodu: Mama, da imam dva života možda bih jedan živela po tvom a drugi po mom. Ali pošto imam jedan, ne želim da priuštim sebi luksuz da te krivim zato što nisam imala hrabrosti da živim svoj.

To je ja mislim bila najhrabrija odluka koja je donela toliko uskladjenosti i bliskosti sa mnom. Odlučila sam umesto da budem fina budem iskrena. Umesto da se svima prilagodjavam vidim šta meni prija i gde se meni ide/šta se meni jede/šta se meni radi. Umesto da mislim na sve druge krenula sam da mislim na sebe. I suočila sam se sa iluzijom Bezobrazluka. Nisam bila bezobrazna, bila sam Svoja. Mada nekima sam može tako i izgledala.

Što je sasvim logično, ako stalno bez uslova nekome ideš uz dlaku prvi put kada ideš kontra upašće im u oči i opalaaaa sve naklonost će splasnuti, jer nije bila iskrena. Hvala Bogu nisam imala puno odnosa gde sam doživela odbacivanje što sam ja – ja. Mnogima je jako prijalo da otkriju da neodlučna vaga ima svoj stav nego se zbog diplomatije i finoće nećka da ga pokaže i iskaže.

Mnogi odnosi su zbog te iskrenosti postali dublji, rekla bih prešli su na sledeći nivo bliskosti. I to me je oduševilo. Što sam više bila svoja to sam više bila okružena ljudima koji dele sličan pogled na svet, pa i kada ga ne delimo otvoreni smo da ga kroz oči sagovornika bolje spoznamo svet oko nas.

Zaista verujem da je to bila najbitnija odluka u mom životu, da verujem svom unutrašnjem glasu pre nego kalkulaciji mog uma koja bi sve strane pre odluke zauzela ali ne i najbitniju, moju.

Tako da za kraj godine želim da kažete NE onome što vam ne prija, jer tako poštujete, volite sebe. Tako dajete sebi prostora da vidite šta osećate, želite i šta vam je potrebno.

U ovoj novoj 2019oj želim vam da skinete masku Finiće i postanete Bezobrazno, Beskompromisno Svoji.

Setite se, ovde ste da živite svoj život a ne da ga živite za druge.