Usamljenost u vezi?

by Magdalena Veljković

2018-12-31



Decembar 24. Dvadeset četvrta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo U

Usamljenost u vezi? 


Negde sam pročitala :  Ljubav je kada čuvate samoću jedno drugome.

I zaista u odnosu je divno da svako zadrži pravo na vreme za sebe, da bude individua i da slavi život na način koji je njemu poznat i od pre. Jako puno ljudi kada su u odnosu postanu MI, pa gledaju da imaju što više poveznica i zajedničkih aktivnosti da bi im odnos bio jači. Dok one aspekte koji su različiti gube jer prave kompromise i prilagodjavaju se osobi preko puta sebe. 

To nikad nije rešenje, jer se tako gradi zavisnost a ne zdrav odnos. Zdrav odnos treba polaziti od nas samih. Od našeg odnosa sa sobom, ako u tom odnosu nismo slobodni i zadvoljni nećemo zaista imati šta da ponudimo bezuslovno, iskreno i bezrezervno. Dokle god očekujemo da partner ispuni naše potrebe osećaćemo se manje voljeno ili usamljeno. A u stvari i nije njegov posao. Njegov deo odnosa je da deli divotu koju nosi u sebi. Ako se svako od nas bavi zadovoljavanjem potreba ovog drugog ko će misliti na nas? Jer jedino mi znamo šta je nama potrebno, kada i koliko.

Tako da kada sebi dozvolimo samoću nestane usamljenost. Kada naučimo da ne zavisimo ni od čije pažnje otvaramo se za divan odnos u kome možemo dobiti/primiti i više nego pre jer tada imamo toliko toga da pružimo. A i otvorili smo se za dobre, zdrave odnose jer takav gajimo prema sebi.

Naravno, ako se u odnosu ne osećamo poštovano/prihvaćeno ne znači da ćemo u njemu svejedno ostati i ako ostanemo to će biti svesna odluka i nećemo zbog toga očajavati i manje voleti sebe ili partnera. Nekad su neke faze teške, nimalo prijatene ali ako se kroz njih okrenete sebi, stvorite bliskost sa sobom, vrlo je moguće da će se i sam emotivni odnos produbiti i postati bolji nego ikad. 

Nisu svi teški trenuci tu da nas slome, uglavnom su tu da nas ojačaju. A i kada nas slome to se desilo da bi nešto otpustili i iznova se novi u sebi rodili.

Tako i sa usamljenošću, to može biti trenutak početka divnog odnosa sa sobom koji će možda rezultirati divnim, intimnijim odnos sa partnerom. A iako ne, pa šta? Sada više ne možete biti usamljeni, imate sebe. To je sve što vam je oduvek bilo potrebno. Stabilnost unutar sebe i znanje da ste vi sebi i obala i stena. Da ste ujedno jaki i meki. Sve ste, zato se nemojte tražiti u drugima.


Ćutanje ili Iskrenost ...

by Magdalena Veljković

2018-12-23



Decembar 23. Dvadeset treća tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Ć
Ćutanje ili Iskrenost ...

Otkrila sam skoro najveću kontradiktornost koja mi je donela lakoću, a ona glasi ovako:
Tišina nekad bolje može preneti istinu nego hiljadu i jedna reč. Ali biti u tišini i nšto prećutati nije isto.

Veliki sam fan Istine i volim je u svim oblicima i na svim načinima iskazanu. Neću reći da je lako prihvatiti/čuti tudju istinu ili preneti/podeliti svoju ali kada mišljenja, stavove, verovanja, svoje i tudje ne shvatamo lično onda nestaje i uvredljivost.

Kažu istina boli, ali koga? Naš ego, našu ličnost jer kada se nešto ne slaže sa nama osećamo da nas neko napada ili ne poštuje. Daleko je to od istine, svaka osoba ima svoj mikro kosmos koji je sačinjen od svih predhodnih iskustava koja su ga navela da u to veruje. Jako je teško nekoga ubediti u svoju istinu jer onda osporavaš njegovu a on ima dokaza na pretek da je njegova ispravna. Kao i ti.

Iskustvo je neprenosivo. I to je cela istina, ono što si doživeo zbog čega je tvoj svet stvaran postao ne može se preneti nekome ko nije imao slična ili identična iskustva jer on ima sopstvena, koje ne mora biti kompatibilno tvojoj istini.

Ali daleko bitnije od toga šta je istina je šta znači biti iskren. A mi to mešamo. Jer kada prenosimo istinu mi imamo potrebu da nas neko čuje, da neko poveruje u to što verujemo. Dok kada smo iskreni iskazujemo se bez imalo očekivanja da to nešto treba da promeni kod sagovornika. Govorimo iskreno o sebi a ne o našim miljenjima ili stavovima. Kada smo iskreni govorimo o svojim osećajima.

Potrebno je imati JA govor u komunikaciji, ne u smislu da prepričavamo svoje priče ili verovanja već da govorimo, da iskazujemo kako se osećamo. Jer kroz takva iskrena otvaranja zaista puštamo nekoga u naš svet i ne samo naš svet, već mu dopuštamo da upozna naše biće.

Iskrenost je uvek najbrži put ka kraju odnosa ili produbljenju odnosa. Meni je mera kvalitetnog odnosa koliko mogu biti iskrena, svoja, potpuna. Koliko će i ono što nas deli ako iskreno govorimo iz sebe biti tu i da nas spoji. I samim tim takve odnose i imam, iskrene. Neki moji prijatelji kažu, ne Magdalena ovo su više brutalno iskreni razgovori, pa se nasmejemo jer jeste tako. Toliko smo iskreni da znamo da nećemo biti pogrešno protumačeni već da imamo pravo da budemo otvoreni i ogoljeni u onome što jesmo i što osećamo. I samo kada smo potpuno iskreni upoznajemo sebe i drage nam ljude.

Dok kada ćutimo štitimo naš svet i ljude on nesvesnog dela nas i njih. Kada ćutimo uglavnom to radimo jer ne želimo nešto da narušimo ili nekoga da povredimo. Ali kada govorimo iz ljubavi a sagovornik voli sebe/nas iskrenost je uvek put do dubine, do sjedinjenja, do bliskosti. Put do boljeg, jačeg odnosa. A ako ne, onda to i nije odnos koji je možda najpogodniji za konstruktivan rast. Ali ako je svesni izbor da se u njemu ostaje,  podržavam. Jer ko sam ja da se ne slažem xD

Samo budite svesni da pre svega treba čovek biti iskren prema sebi i to surovo iskren. Da vidite šta vam prija, šta ne. Šta vas ispunjuje a šta troši.
Kako i zašto planete i kako možete sebi pomoći?
Kako možete sebi olakšati i kako sebi otežavate?
Kada budete bili potpuno iskreni sa sobom moći ćete i sa drugima.
Jer drugi odnosi su samo produžetak odnosa koji imamo sa sobom.