Ti nisi ono što želim ...

by Magdalena Veljković

2018-12-23



Decembar 22. Dvadeset druga tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo T
Ti nisi ono što želim ...

Ovu temu ću krenuti malo obrnuto jer obično smislenost ostavim za kraj a u početku navedem šta je ono što smatram da je uzrok ili okidač tom stavu ili pogledu na ljubav. Pa da krenem ... 

Zaista srcem osetim da je sve u jednoj osobi. Sve možemo proživeti sa jednom osobom jer je ceo kosmos u svakom od nas. Ali našoj ličnosti nije svako kompatibilan i zato imamo potrebu za širokim asortimanom učitelja koji će nas osloboditi od iste, od našeg identiteta, od naše ličnosti.

I zaista bilo bi divno da možemo ovo sebi priznati jer bi potraga prestala ali isto tako svaki čovek traži najveću uskladjenost sa sobom pa na tom putu odbacuju one koje tako ne osećaju. Kao sebi srodne ili slične.

Ali pre svega mi treba da budemo ono što želimo a ne da projektujemo neispunjene želje kroz druge jer onda će uvek nekome nešto nedostajati i faliti jer nam oslikavaju našu iskrivljenu percepciju da nama nešto nedostaje.

I sasvim je u redu da osećate šta želite ili ne želite, samo znajte da vi zaista i ne znate koje su vaše istinske želje. A što više odbacujete svet oko sebe znači da odbacujete i svet u sebi. Svi ljudi oko nas su tu da bi nas upoznali kako sa našim svetlom tako i sa našim mrakom.

Obično kada nam neko otkriva našu svetlu stranu prijatno nam je i želimo sve više da budemo u prisustvu te osobe. A isto tako postoj i oni koji oslobadjaju naš mrak. Prošle boli, zaostala zameranja, neoproštena tugovanja i zakopane sene prošlosti. Svako će nešto probuditi u nama i možemo mi otići ako nam se ne svidja ono sa čim su nas uutar nas suočili ali to ne znači da smo nešto rešili ili da je nešto nestalo. Ono sa čim su nas oni suočili a mi odbili da vidimo, neko drugi će nam na drugačiji način predočiti. Sve dokle ne vidimo svoju puninu, i svetlu i tamnu stranu. A kada je vidimo nećemo druge videti nepotpune već  kao  životne putnike koji su na putu svog otkrića. Pa nećemo ih gledati kao nekoga ko treba da ispuni naše želje već kao nekog ko nam prenosi neku poruku,  ko budi neko zaboravljeno znanje i donosi neotkrivenu svesnost.

Tada jako dragoceno prilazimo i dopustimo da nam pridju ljudi, svesni svake tvari i bića na ovoj planeti. Svesni sklada i plana koji se odvija u našoj igri svesnosti i otkrića.

Jedino sam zahvalnost veću od one koju sam osećala prema ljudima koji su otkrili svetlo u meni, doživela prema onima koji su me suočili sa mojim mrakom. Jer tamo je bio pokopan sav potencijal da otkrijem sve što jesam. I svi ti koji mi nisu bili po meraku ili u kojima sam videla neku falinku ili su me povredili, odbacili bili tu da oslobodim viziju savršenosti i postanem prijemčivija za širi spektar ove stvarnosti i kreacije.

Kada se otvoriš i prihvataš svoj mrak, paleta boja se proširi. Samim tim osudjivanje smanji i razumevanje proširi.
Samo napred zavoli se u svakoj kapi, prigrli svaku ćeliju i polako ali sigurno
Sve će manje biti onih kojima će nešto faliti
Jer ti sebi više nećeš faliti
Niti falinke u sebi sakupljati već
Razgradjivati i ceo novi svet
Otkrivati.


Svadja ili Rasprava ...

by Magdalena Veljković

2018-12-22



Decembar 21. Dvadesetprva tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo S
Svadja ili Rasprava ...

Svaka svadja je komflikt dve istine. Dok je rasprava otvorenost da se istine preispitaju. 

Kada se ljudi svadjaju ne čuju se, niti to žele. Prosto sve vreme gledaju kako će najlepše da pojasne ono u šta veruju ne dozvoljavajući čak ni da saslušaju drugu stranu. Pa i kada joj dozvole da se iskaže, slušaju je ali je ne čuju. Već se automatski pripremaju da raspale paljbu čim im se prilika ukaže. U svadji strane se osećaju napadnuto, odbačeno čak nevoljeno. Iako je istina da se neko samo ne slaže sa nama oko nečega. Ali naša vezanost za istinu čini da se tako osećamo. Koliko smo se identifikovali sa našom istinom pokazuje  koliko će nas razgneveti neslagadje druge osobe sa njom.

Rasprava je konstruktivni vid u kome verujemo da sve što nam dolazi u iskustvo tu je da bi bolje shvatili svet oko nas. Otvoreni smo za dijalog ali isto tako sami donosimo odluke, izbore jer se istina uvek pre svega oseti nego da se zna. Tokom rasparave obe strane saslušaju i podele različita vidjenja, dozvoljava se da se desi razmena. Da svako sazna malo više i vidi dalje od onoga što je videla pre. Tada želiš da čuješ sagovornika jer ga vidiš kao prijatelja. 

Dok kod svadje ljude oko sebe vidimo kao neprijatelje, koji pokušavaju da unize naše vrednost ili naše ideale. Možete primetiti da ljudi koji su žustriji u iskazivanju svog mišljenja kažu da su to ljudi od starog kova. Pa porazmislite malo o tome. U suštini time se kaže da su oni okovani svojom istinom toliko jako da sve što je iole drugačije odbacuju jer se osećaju nepoštovano/nevoljeno/necenjeno ako neko ne deli pogled na svet kao i oni sami.

Svi smo imali, imamo i imaćemo povremeno te izlete vatre i nesvesnog nije to problem. Problem nastaje kada stvaramo opravdanje i priču zašto je to tako ispravno uraditi. Verujem da što je čovek otvoreniji redje zauzima stavove jer zna da je svako biće drugačije i dozvoliće mu da to i bude jer je dozvolio i sebi.

Svadja je stopiranje evolucije, upoznavanja osobe, kao i sebe, a ujedno i spoznaja novog smisla oko iste stvari. Prosto odbijanje da verujemo da smo najpametniji, najsvesniji ili najmudriji. Čim se nerviramo to je pokazatelj da nešto u vezi naše istine ne štima. Jer da je sve sa njom u redu ne bismo mi sami imali neku reakciju jer se ne bi osećali ugroženo. Verovali bi u nju ali ne bi očekivali da to i drugi rade. Verujemo u to jer nam služi a ne jer želimo da pripadamo nekoj grupaciji.

Kada sam pre dve godine čula rečenicu od Ivana Bavčevića : Istina je sa svih strana ista. 
Osetila sam je i to mi je donelo lakoću.

Da kad god bih se sa nekim svadjala, prepirala značilo bi da i sama verujem u neku ograničenu, nepotpunu istinu. Tada, kada bi se sa nekim prepirala znam da postoji dublja istina za obe strane. I za mene i za drugu stranu, moje je da čujem poruku koja mi ona donosi bez dužnosti da to isto i druga osoba poželi.

I tada kada se ne osetim ugroženo, kada ne bi osetila da me neko napada već da mi pomaže da dublje spoznam istinu čula bih je. Čula bi ono što stoji iza svega ono što bi Um ograničio i odbacio. I tada su rasprave tj razgovori bili konstruktivni mada opet kažem bitno je naše iskustvo koje živimo, bez dužnosti da odlučujemo ili nekome prenosimo znanje.
Podeliti sebe možemo i samom tišinom, prisutnošću. Nema potrebe onda za objašnjavanjem ili pravdanjem, samo saslušamo i dozvolimo da se desi šta treba.

Ne konkretno ono što želimo već oni što je potrebno.
Jer nema nešto što se desi slučajno.
Sve je namerno.
Sa namerom da bi se probudili.
Slušajte sebe i čujte druge,
Mnoge istine će tada biti otkrivene
I mnoge zablude će tako biti
Otklonjene.