Pao si u mojim očima ...

by Magdalena Veljković

2018-12-22



Decembar 19. Devetnesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo P
Pao si u mojim očima ...

Znate da je svaki od ovih tekstova bespolni, tako da se odnosi i na aspekt Pala si u mojim očima ... Bez obzira na pol, starosno doba svi smo mi skloni OČEKIVANJIMA. Što je veće očekivanje to su veća  Razočarenja. Jer priroda čoveka je nepredvidiva, autentična, niko ne može 100% predvideti svoje reakcije u iskustvima koja nam se nisu desila, tako da je sasvim blesavo sa naše strane da verujemo da znamo šta neko misli, želi ili kako će se ponašati kad često ne znamo ni za sebe.

Progutajte gorku pilulu, želite da kontrolišete. Želite da upravljate nekim ili makar da imate sigurost i ušuškanost uz nekoga. Dokle su te potrebe prioriteti i nisu ispunjene iznutra, uzaludne su. Iznova će se razočaranja ponavljati iako će se "krivci" smenjivati.

Očekivati da se neko ponaša kako mi smatramo da je ispravo jednako je blesavo kao da očekujemo da nam zubi budu čisti samo ako neko drugi o tome razmišlja. Da li će zaista zubi biti oprani nemaju baš nikakve veze sa misliocem već sa činiocem. Ako činioc ne opere zube apsolutno je nebitno koliko i kako je neko razmišljao o tome.

Naravno da bi bili razočarani znači ujedno da imamo usadjen i višak odgovornosti koji očekujemo da i drugi ispunjavaju. Oni će nas razočarati  da bi taj višak otpustili. Jer mi smo samo zaduženi za kvalitet percepcije našeg iskustva. Da pojasnim, mi nismo ovde da bi kontrolisali realnost već da je celovitije, potpunije doživimo kakva ona jeste. Živa, vibrantna i spokojna. Ali za to je potrebno ne preuzimati ništa više do lične odgovornosti za sopstveno iskustvo. Što samim tim znači da ne možemo ni biti razočarani jer od drugih ne očekujemo. Već im kao samostalne individue puštamo da budu sve što jesu i budemo ono što mi jesmo.

Najveći uticaj širimo svojim postojanjem, mada često verujemo da je od toga bitnije ono izrečeno ili učinjeno. Mi možemo i reći nešto zbog drugih, i uraditi nešto za njih ali naše postojanje ima veze samo sa nama. Tako da kakvi su nam odnosi sa drugima ne ukazuje nužno kakvo je naše sveukupno iskustvo življenja. Jer život može biti i žrtvovan za ono što se smatra da je za više dobro i samim tim smatrati da i drugi treba učiniti isto.

Idealno tlo za razočarenja je imati prevelika očekivanja prema samom sebi i onda to očekivati da i drugi makar slično rade. Ne shvatajući da oni to upravo ne rade da bi nam pokazali da može drugačije, lakše. Sve se to dešava da  bismo preispitali ne njihovu vrednost već sopstvenu opterećenost. Prevelikom odgovornošću kako  normama tako i  obavezama. 

Samo osoba koja puno osudjuje sebe može i druge. Zato kada vam ubuduće neko zasmeta za oko, setite se da je upravo tu da bi skinuo neku mrenu sa očiju koju sami ne vidite. A baš ukoliko primite skrivenu poruku tog glasnika videće jasnije. Dalje od tudje procene i bliže lične samosvesnosti.

Svaki pad je tu  da bi se vinuli više, lakše i bezbrižnije. Zato naučite iz tog pada šta je potrebno i krenite dalje celovitije bez potrebe da krivite vremenske prilike ili neprilike već sa svesnošću da svako godišnje doba ima svoju smislenost. A i vetar suprotnog toka može biti poletan ukoliko promenimo smer kretanja, jer nekad nas sve odvraća jer ne trebamo ići tamo gde smo krenuli a nekad je to znak da idemo uprkos svojim granicama pa treba da nastavimo.

Kompas je u tebi, osećaj ne vara ali više o intuiciji u nekom sledećem tekstu.
Do tada prestani sebi da padaš u očima, prihvati tu gde jesi
Onda ćeš mnogo lakše dopustiti da i drugi budu
Gde žele, gde biraju, gde im je potrebno.
Jer niko od tebe ne traži da izigravaš Boga
Već da vodiš božanstven život.
Seti se odgovoran si samo
Za svoje iskustvo,


Oprostiću ali neću da zaboravim ...

by Magdalena Veljković

2018-12-18



Decembar 18. Osamnesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo O
Oprostiću ali neću da zaboravim ...

To samo znači da ustvari još nisi zaista oprostio ali si na putu tome. Jer zaista oprostiti znači videti celo iskustvo baš tako, kao iskustvo koje nas je načilo svesnijim, odgovornim, boljim. Samim tim nema se tu šta zaboraviti jer to iskustvo nije bilo tu da bi bili povredjeni već probudjeni.

A sve dok nosimo memorisano sa sobom ono što nam je učinjeno, to nosimo da bi znali da prepoznamo one koji bi mogli nešto slično da nam urade. Što znači da nemamo poverenja da su drugačiji ishodi mogući kao i da nismo razvili mudrost da znamo da prepoznamo i bez uspomene, bremena prošlosti.

Kada dete nauči da hoda, ne nosi sa sobom hodalicu koja mu je pomogla da to nauči, već nastavlja da hoda, samostalno. Ona je bila samo sretstvo da bi se dete razvilo i stasalo da može i bez nje. Tako i sa zaboravom, kada naučimo šta treba iz tog iskustva ne moramo da ga nosimo jer više se nećemo vraćati, padati ili biti privučeni istim. Dok dokle god ne naučimo šta je potrebno, svedočićemo sličnim iskustvima bez obzira na sistem odbrane kao i težinu uspomene koje nosimo kao alarm za opasnost.

Zato ako ne možete da zaboraviti znači da još ne priznajete sebi da niste žrtva, tj da niste razvili potencijal koje je to iskustvo nosilo sa sobom. Ne kažem da je lako prepoznati i razviti taj potencijal ali nije ni teško i dolazi prirodno kada prihvatimo da to iskustvo nosi sa sobom lekcije.

Zato vratite se u iskustvo koje ne možete da zaboravite i zapitajte se:

Koju osobinu/ vrlinu nisam još uvek razvio/razvila a mogao/mogla sam ?

Priznajte sebi da to postoji i oslobodite se stega koje vas veže za to iskustvo, a to je odbijanje sopstvene odgovornosti u tom iskustvu.

I nemojte se zadržati kod obazrivosti već idite dalje. Mogao sam npr da razvijem bolju komunikaciju, da se više posvetim sebi, manje očekujem da drugi znaju šta me povredjuje. Mogli smo možda da budemo više ljubav i razumevanje a manje osudjivanje i odbacivanje te osobe. Mogućnosti je bezbroj kada se otvorite za mogućnost da one postoje.

Zato nemojte smatrati da to što odbijate da zaboravite vi nešto dobro činite za sebe, da se time štite. Da, štitite se ali od novih, drugačijih iskustva jer ste stalno u startoj poziciji da se odbranite od ove situacije ponovo. Vi tada zaista ne živite već čekate da se to (ne)ponovi.

Tako da želim vam da uvidite sebe u tom isksutvu a ne samo drugu stranu. Zapitajte se zašto se to baš vama desilo, zašto vam je to bilo potrebno i kako to iskustvo može da vam bude korisno. Jer može ali morate da odustanete od toga da je neko kriv a da ste vi žrtva. A ako nećete i to je u redu, bićete u sličnim iskustvima gde ćete se osećati kao žrtva jer se niste razvili. Iako će izgledati da se stvari menjaju, menjaju se glumci ali predstava je i dalje ista. I biće reprizirana dokle god ne izaberete da više ne igrate istu ulogu.

Želim vam da izrastete kao lotos iz tog iskustva, da iz tog mulja i bola izvučete najbolje i da procvetate.
Želim vam slobodu od prošlosti i uspomena.
Želim vam potpuno nove vas i potpuno nova iskustva.
Zapamtite, sve je na vašoj strani i sve se dešava zbog vas.
Čak i kada tako ne izgleda.