Večito pitanje da li ljubav boli?

by Magdalena Veljković

2017-10-29



Večito pitanje da li ljubav boli?

Dok većina kaže

Ako je ljubav ne boli,

Verujem da

Ljubav boli sve što ljubav nije.

Lako je u današnje vreme naći se sa nekim na pola. Pola interesa, pola sličnih interesovanja, pola ljubavi. Pola laž a pola istina.

Teže je onima koji ne pristaju na pola istine, na polu vezu, na pola ljubavi.
Ljudi znaju da glume ljubav, pred drugima ljubav cveta a kada drugi odu ponos pravi čemer i jad.
Kompromis, još jedna polu istina. I sve to da nas ne bi zabolelo, da bi zaobišli bol, samoću.
Ne uviđajući da je baš tu i spoznaja da nam ne treba neko za ljubav. Baš u toj samoći se i stvara bliskost sa sobom. Spoznaje se šta ljubav jeste.

I nije samo

Živećeš ljubav kakvu prižaš sebi

Već i

Kada ti ne uvidiš kako se ne voliš Bog će ti poslati nekog da ti na to ukaže.

Nekog s kim ćeš osetiti sebe više, bliže a svet intenzivnije i potpunije. Neko s kim ćeš postati jači i nežniji, slobodniji i svesniji.

Neko zbog koga ćeš biti spreman da platiš ceh laži i obmane jer nećeš biti spreman da se zbog njih odrekneš ljubavi.

I tada će boleti, boleće kao što pile oseća bol dok se probija kroz opnu koja ga je nekad štitila a sad mu škodi. Boleće kao što gusenicu boli dok se oslobodi svoje ljušture.

Ljubav daje snagu, ljubav oslobadja. A oslobadjanje boli jer se odvajaš od nečega što si mislio da jesi, a nisi.

Da su ti programi, te odbrane i obmane proradili dok ti ljubav prema Svetom u Sebi nije ojačala ne bi bio spreman da prevazidješ to što boli, guli i menja te.

Da, ljubav boli sve što ljubav nije.

Kao lišće tada otpada jer je odslužilo svoje, a srce zna da će kad tu bol i hladnoću prevazidje opet procvetati, kao da nikad nije cvetalo i kao da poslednji put cveta. Znajući da je takav tok života. I da ljubav taj tok vodi.

Sve se u prirodi voli a mi jedini o ljubavi uglavnom pričamo.

I kad sve te priče i reči ispare, ljubav će jedina istrajati. Kao jedina istina.

Grlim vas srcem,
vaša Magdalena.


Svako daje ono što ima

by Magdalena Veljković

2017-10-29



* Svako daje ono što ima *

Ne može nijedno ljudsko biće da da ono što nije primio. Ono što nije usvojio. Ono što ne nosi u sebi. Samo to može da da.

Osoba koja povredjuju znači da je povredjena.
Osoba koja mrzi znači da je mržnju na svojoj koži osetila.
Osoba koja radost seje radost je negde žnjala.
Osoba koja žali sebe doživela je da je žale.
Osoba koja širi ljubav znači da je u ljubavi, bar jednom, bila okupana.

Zato znajte, dok čovek ne postane svestan tereta koji nosi šta god da ima proslediće dalje. Ne zato što je zla osoba već zato što je osetila zlo. Zato što je bila povredjena.

Kada nam neko zabije nož u ledja nikad se ne zapitamo odakle je taj nož došao? Brinemo se za svoju ranu ne uvideći da je taj nasilnik trpeo nasilje, i taj nož iz svojih ledja izvukao.

U nadi da će proći. Iz straha da ne zadobije novi nož. Iz neznanja da može drugačije, uradiće kako su mu uradili.

Proslediće bol u nadi da će njegov nestati, da će pravda nastupiti i da će prošlost izbrisati.

Kako onda možemo biti ljuti, gnevni i puni nerazumevanja prema ranjeniku, čija se rana inficirana i koji nije osetio kakav je melem tople reči, mekog srca i osobe koja ga ne osudjuje.

Razumi, lako je da osudiš.
Oprosti, ne zameri. Odakle znaš kakve su te rane i ti noževi?
Sa tim teretom ni ti ne bi znao bolje.

I šta ako u tom trenutku, sa pogledom punim razumevanja, pomogneš nekome da uvidi da on nije zao, nego da mu se zlo dogodilo. Šta ako mu baš ti tim stavom pomogneš da razume, oprosti, nastavi. Da ne prosledi bol, već da ga prebrodi.

Šta ako baš ti, čista od zameranja, pomogneš nekom da ponovo vidi svoje svetlo...
Da li bi i dalje zamerala? 


Ženo, srećan ti svaki dan!

by Magdalena Veljković

2018-03-08



Ako neko nekada nije uvideo tvoju vrednost to ne znači da manje vrediš. Ako te je neko povredio to ne znači da više ne treba da voliš. Ako si bila ostavljena to ne znači da treba da odbijaš novi početak. Već da iznova sebe zavoliš, baš takvu. Naizgled manje vrednu. Povredjenu. I ostavljenu.

Kao i svi tako i ti verujem da si pretrpela ismevanje, neki vid odbacivanja ili neprihvatanja. Bila si povredjena, ostavljena i nesigurna. Izašla iz svega toga sa velikom sumnjom u sebe i sve što bi moglo da usledi. Dosta nas posle brodoloma ni ne usudi se da misli na novu plovidnu, a još ako treba da verujemo našem sidru onda odmah osetimo udar hladnog talasa jer više nikome ni ne verujemo. Ne verujemo sebi, jer pravili smo pogrešne izbore. Ne verujemo drugima jer mogu da nas povrede. A ne verujemo ni u Boga jer nam je on sve to udesio.

Baš tako sam i sama mislila i svi ovi ljubavni praznici bili su mi prazni i osećala sam se tada najnevoljenije. Kao da je to period kada svi iskazuju tu ljubav koju prema nekome osećaju a ja ko siroče ostajala sam praznih ruku. I bilo je bolno, da budem iskrena, najviše je bolelo što sam krenula da verujem da ja sve to ne zaslužujem. Da se to nekome drugome dešava, da ja nisam jedna od onih koje se tih dana tretiraju kao princeze.

I sada dok ovo kucam plačem jer ne mogu da verujem u kojoj sam iluziju bila. Zaboravila sam čija sam ćerka. Kao što si i ti zaboravila ko je tvoj Otac. 

Draga moja, Njegov poklon ne može se kupiti novcem. Neprocenjiv je.
Njegova ljubav ne iskazuje se poljupcima. Neizreciva je.
On ne odlazi kad i svi odu. On te na napušta čak i kada ti napustiš sebe. Voli svoju ćerku i kada ona ne voli sebe.

On je bio taj koji se sa tobom prvi igrao. Onaj kome je Duša zaigrala kada je čuo tvoj prvi udah. On je onaj koji je svaki tvoj pad ublažio i toliko njih sprečio.
On je taj koji te je uplakanu čuvao. Koji te nikad nije unizio već tvoju vrednost uvek uzdizao.
Tvoj svaki smeh dušu mu je grejao jer ti si njegovo čedo. Deo njega samoga.

Draga moja, uvek, svakog dana, svake sekunde On misli na tebe. Svake sekunde udahne ti dah i struji tvojim venama. Sav unutrašnji sklad je udesio da radi za tebe. Samo da bi ti bila srećna. Znaš, Njegova omiljena muzika je otkucaj tvoga srca kad znaš da je On u njemu. Uz tebe. I oko tebe.

O blesava moja, da znaš koliko te On voli. Sve prvo što si uradila u vazduhu je od radosti vihor mali napravio. Cvrkutom ptica pesmu ti odpevao. Kapljicom kiše dušu ti čistio. I želeo, oooo toliko je silno želeo, da ne poveruješ da si bezvredna. Pokušavao je kroz muziku, kroz prijatelje, znane i neznane, znakove vidljive i nevidljive. izova i iznova pokušavao je na bezbroj načina da ti kaže ovo, što sada pokušava isto, da ti kaže: Da si, čedo njegovo, najvoljenije. Da si posebna. Da je svaku tvoju krivinu koju bi ti videla kao nesavršenost, marljivo valjao. Jer, kako misliš da te tvoj neko u masi istih pronadje? Na sve je mislio tvoj Otac, mislio je do najmanjeg detalja kako da te izdvoji od drugih i kako da tvoju lepotu naglasi i napravi je unikatnom. Samo tebi darovanoj, neponovljivoj i nezamenljivoj. Sa toliko ljubavi te je Otac tvoj sazdao.

Sazdao te je toliko tananu i nežnu, ne da bi toliko patila već da bi kao On volela. Želeo je da ljubav u svemu vidiš, nije znao da ćeš kroz suze sve to da uvidiš. Želeo je, Otac tvoj da svet činiš radosnim. Još od prve tebe, od Eve, kao večito nadahnuće stvarao je tebe. Vrckavu, veselu i smelu toliko je hteo da svetu daš novi smisao, da je kroz tebe izabrao da se iznova ovaplodi. Da kroz tebe novo čedo Zemlji daruje. Dao je tvom srcu nevidljive predkomore kao plodno tlo, da ispod njega još jedno srce može da oživi. Da ti, možda kao majka možeš da shvatiš koliko te On voli.

Kada budeš majka možda budeš shvatila kako On nad tobom bdi i kako se svakom tvom pokretu radosti. Spoj ti si neba i zemlje, oblaka i rose. Pupoljka i ploda sočnog. O ženo, inspiracijo svih doba. Voleo On bi, da si svesna toga. Da od drugih ne sakupljaš o tome potvrde. Da ne čekaš da ti neko pokaže koliko vrediš već da sama to osetiš a onda to i druge podsetiš.

Ženo, budi svesna da je oreol sjajni iznad tvoje glave i da ti je On sve što ti treba rodjenjem dao. Ništa ne treba da zaslužiš, On je za svoju kći sve olakšao. Tvoje je samo da se prepustiš Njemu, da od svojih reči, misli i dela pleteš venac ljubavi. Da ga slaviš, da ga dišeš i da ga često u svom srcu rukama obmiluješ. 

Zato, molim te da te prošlost ne vuče u nazad. Da treba na prošlost stalno da se vrebaš On ti ne bi stavio oči da gledaju napred. Tu tugu gledaj kao jednu fazu, koja je natopila tlo tvog srca. Sada je vreme da u njega nešto novo spustiš. Da se nešto novo u tebi rodi i izraste, da svojim toplim pogledom novo seme ugreješ.

Dozvoli sebi da se opet rodiš. Da opet oživiš. I opet detinje nevino radostiš. Dozvoli sebi da gledaš kao da svet tek spoznaješ i da uvidjaš sklad koji je oko tebe.
Daj sebi vremena da spoznaš sklad i unutar tebe. I onda ćeš uvideti da svaki poraz i pad bio tu da te rastavi, da uvidiš od čega si sačinjena.
Da iako si mislila da nisi voljena i nisi posebna, kada sebe otvoriš, kad kreneš po sebi da rovariš, uvidećeš da si sve to samo ti mogla sebi da daš. Da svaka ćelija tvoga organizma nije čekala nikog drugogo do tebe. 

Draga moja, onaj koga čekaš da te zavoli, da ti novi svet pun boja otkrije, da ti dan novim mirisima okupa. Taj neko, to je On. Koji te oduvek tako voli. 
Njegovu ljubav ničim ne možeš kupiti, niti zaslužiti, niti izgubiti.
Spoznaj tu Njegovu ljubav i tako kreni da voliš. 

Srećan ti ovaj i svaki novi dan, Ženo, kći Božija.


Strah naš najveći (ne)prijatelj?

by Magdalena Veljković

2018-03-26



Strahovi sa kojima se ne suočimo, postaju naša ograničenja. - Robin Sharma

Ništa ne štiti i ne koči više od njega. Ništa ne donosi više sigurnosti i odnosi više radost kao on. 
Najbolji je prijatelj sa udobnošću a promene mu baš i ne prijaju.  Svi ga znamo i svima nam je jako poznat. 
To je taj čuveni Strah.

Nije on loš, niti dobar. 
Prosto postoji ali nam i samo njegovo postojanje izaziva nemir. Čak se plašimo straha. Da ne dodje, da nas ne obuzme i savlada. Ovim tekstom želim da vas bolje upoznam sa njim. Sa onim što on zaista jeste. Da se nisam sa njim združila verujem da ne bih danas bila ovde.

Strah ne može da vas savlada, istina je da nije zato ni stvoren. A izgleda da je to moguće samo jer verujemo u njega, više nego u sebe. Život. Proces. Boga.

Da je strah osoba verujem da bi nam poručio nešto ovako:

" Zdravo, kažu mi da se zovem Strah i mogu ti reći nije lako biti ja jer me se ljudi boje mnogo više nego što mi se raduju. Da budem iskren plaše me se.
Radosti, Ljubavi i Miru je lakše, njih prihvataju, mene ne. 
Ili me napadaju ili ignorišu ali retko kada neko priča sa mnom. Još redje je da me neko sluša. A tako želim da vam budem prijatelj i da razgovaramo. 

Da mi kažete:

O zdravo Strahu, kako si? Kojim dobrom si mi došao?

Onda bih ti rekao:

Zdravo, došao sam da te štitim. Od pravih opasnosti, pa i od onih lažnih. Tu sam od tvog prvog dana i dajem sve od sebe da budeš siguran. Često progovaram i iz tvojim bližnjih da bi bio siguran da ćeš biti dobro. Uloga mi je i da te zaštitim od ponovnih otvorenih rana. Od nekih ponovnih loših iskustva.

Možda sam nekada blesav pa mislim da ako se nešto jednom desilo da će i opet.
Isto sam blesav i kada hoćeš da probaš nešto novo, tada se plašim da nešto ne ispadne najbolje po tebe.
Isto sam malko blesav kada misliš o tome kako će drugi reagovati na tvoje talente, rad i iskazivanje. Želim da te zaštitim od tudjih kritika. Znam, blesavo od mene.
Znam da sam uglavnom nekad bespotreban, blentav i dosadan ali shvati me, ne bih voleo da ti se nešto loše desi.

I da, umem da budem stvaran i da ti zaista spasim život, toliko puta sam to do sada uradio. Ali isto tako umem da budem imaginaran i destruktivan i da ti ga uništim, izvini izmakla mi se uloga zaštitnika pa te nekad spasim i od onoga što bi te oživelo. 
Nemoj tada da me shvataš ozbiljno, samo pričaj sa mnom i reci mi:

Ti si sada moj blentavi, pijani drug koji ne može baš najbolje da prosuđuje, hvala ti što brineš o meni ali prvo treba da odmoriš i odspavaš, naporno si radio. 
Vreme je da probam neke nove stvari.

I ja ću se umiriti. Ako se budem budio iz sna samo me nežno sa ljubavlju i osmehom ušuškaj. Ja se brecnem iz sna da vidim da li si dobro.

I jako bitno znaj da prozreš ljubav u toj mojoj destruktivnoj strani.
Kako misliš da bi probudio veću veru, prihvatanje i razumevanje sebe da nisam tu da te ubedjujem da nije tako?
Ja to samo zato radim, da bi verovao više sebi nego ovim mojim pijanim blebetanjima.

I molim te od sad pričaj sa mnom, budi mi prijatelj. Ja sam tu da ti koristim i služim baš kao i svi ostali osećaji.
Samo mi dozvoli da budem tu kada je potrebno da budem, veruj mi otići ću isto kada bude trebalo.

I molim te nemoj mi pridavati veći značaj, donositi zaključke i odluke dok me osećaš, za to su kompetentni mir i spokoj. 
Oni dolaze čim mene prihvatiš.

Znaj da sam tu sa razlogom, pričaj sa mnom.
Voli te,
tvoj Strah."


Bog nam je sve dao da nam služi. Svaki tračak ove planete. Spolja i iznutra. Ne postoji nijedna pojava koja nema svoju ulogu i smisao. Tako i strah, on je deo jedne palete sa kojom slikate umetničko delo. Za to su vam potrebne sve boje ali nemojte se držati samo jedne. Onda će to biti platno jedne nijanse a ne umetničko delo, simfonija i nadovezivanje suprotnosti i sklada. Da je duga sačinjena od jedne boje, to ne bi bila duga. Imajte to na pameti.

I za kraj ovog teksta, ako osetite da želite bolje da spoznate svoje ponore i da se upustite u neke nove horizonte, nepoznate, neistražene. 
Pozivam vas na Otpuštaonicu straha, 
više možete pročitati OVDE.

Kad već postoji i ponekad će svraćati zar ne bi bilo divno postati prijatelj sa njim? 
Onaj prijatelj koji sasluša ali uvek posluša svoj unutrašnji osećaj. Onaj prijatelj koji je uskladjena sa sobom pa mišljenje koje dolazi ne pokoleba njegovu vrednost i sigurnost. Onaj prijatelj koji intenzivnije budi u nama osećaj jasnoće. 

Da nam strah postane prijatelj, a ne prepreka.

Zato dodjite da na pun Mesec se sprijateljite sa njim i uskladite sa sobom.
Zbog intimne atmosfere ograničen je broj mesta, rezirvišite svoje OVDE.

S razlogom se sve dešava, (po)slušajte sebe.
Odgovor nije nigde drugde nego u tebi.


A šta ako je sve ovo Iluzija?

by Magdalena Veljković

2018-12-01



Decembar 1. Prva tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo A
A šta ako je sve ovo Iluzija?

Svi se mi plašimo da ne provedemo život u laži. Plašimo se da ne upišemo pogrešnu školu/fakultet. Da ne izaberemo pogrešnu profesiju. Da ne pogrešimo u izboru životnog partnera pa celi život provedemo uz nekog ko nije za nas. Plašimo se greške a još više onoga šta bi pogrešna odluka mogla doneti. Zato se tako teško usudjujemo da probamo nešto novo ili idemo dalje od većine. Plašimo se da ne izgubimo sigurnost koju svakodnevni život bez rizika nosi sa sobom.

Plašimo se lažnog života jer unutar nas znamo koliko je život  dragocen i neponovljiv. Duboko unutar nas znamo da ništa ne može da nas zaista usrećiti ako mi nismo srećni povodom izbora i odluka koje donosimo. Možemo mi biti ispravni, fini i poudani ali to nam ne garantuje da ćemo biti srećni, čak iako delujemo srećno. Pa čak i kada drugi govore da mi nemamo prava da budemo nesrećni, jer vidi kako ti sve super ide. Ako unutar sebe nisi srećan spoljašnje odobrenje će ti laskati ali te neće učiniti srećnim. Ili će to uraditi privremeno. A kako vreme prolazi prestaće i da laska i suočiće vas sa sopstvenom tugom jer živite život po drugima a ne po sebi.

U ljubavi kao i na svakom aspektu imamo jako puno pravila, želja i očekivanja. Kako taj neko treba da izgleda, kako da se ponaša, kakav odnos da imamo i šta on/ona nikako ne sme da radi/bude. Onda kada nekoga sretnemo, medjusobno se privučemo i odamah polako kreće analiza. Onako spontano, uvežbano. Nosiš sa sobom taj spisak kakav taj neko treba da bude i da se ponaša i onda u glavi se štiklira šta jeste a šta nije od toga. Jer pobogu moramo biti sigurni da donosimo pravu odluku što smo tu pored te osobe a i ona pored nas.

Kao i u svemu prva faza bude ta u kojoj je ceo fokus usmerujemo na kvalitete te osobe jer priroda nam je takva ljubavna.
 Tražimo razloge zašto je ta osoba voljiva, neodoljiva i posebna. I to je dosta za prvu fazu, gde je smeh, radost i upoznavanje.

Onda kreće druga faza, da li je taj neko materijal za nešto više od toga. 
Onda pravila postanu rigoroznija jer jelte ta osoba treba sa nama da bude i kada je teško a da ne pomenem da dublji odnos znači
 i ogoljavanje idealne slike koju smo stvorili sa početka kada smo se simpatisali. Znači ta osoba mora da odaje utisak da je stabilna 
da bismo mogli da joj se otvorimo, pored nje treba da se osećamo sigurno.

I ako prodje i taj test onda se osećamo opušteno i malo po malo spontano, kako život nanese obe strane iznose sve boje spektra koji nose u sebi. Ako obe osobe nisu emocionalno sazrele što znači da očekuju da ih osoba preko puta njih emocionalno ispuni i učini da se osećaju voljeno, paženo i bitno, onda kreće tiho ali sigurno borba za nadmoć u tom odnosu. Ona osoba koja je tokom života razvila osobine kao što su odlučnost, istrajnost, rečitost vrlo je moguće da će svog partnera/partnerku privoleti da im se prikloni, svoje boje njima prilagodi tako da im bude prijatno uz njih.

I obično u tom odnosu iznutra su oboje  nesrećni jer koliko god ti se neko prilagodio ne može te ispuniti srećom jer
 Sunce se ne vrti oko Zemlje. već Zemlja oko Sunca. Ono što ta osoba može da ti pruži koliko god to bilo 
uvek je manje od onoga što možeš i treba da pružiš ti sebi. Onda to nije uslovna ljubav već slobodna.
A i osoba koja se prilagodjava koliko god da to čini neće se osećati dovoljno dobro i cenjeno. 
Neće dobiti to što pokuša da dokaže svom partneru, da vredi. Ne može niko pokazati i otkriti koliko neko vredi
 dokle god osoba to sama ne odluči da vidi u sebi.

I svi se u raznim odnosima i aspektima zapitamo Da li je ona ta? Da li je on taj? Da li je ova ljubav iskrena?

Svi se to zapitamo ali se retko ko zapita 
Jel sam ja taj? Da li sam ja partner kakvog želim uz sebe? Da li ja volim kako želim da budem voljen?

To se uglavnom zapitamo kada se neki odnos završi jer se osećamo krivim i nekim delom verujemo da smo mogli više i bolje od sebe da damo.

Zato ne preispitujte Ljubav da li je Lažna i Iluzorna. Jer ona nije, ona to ne može biti, ona je uvek Istinita. 
Čak i kada na par sekundi vidite svetlo u svom partneru i ispuni vas ljubav, tih par sekundi ste bili u ljubavi.
Onda kada na kraju dana primite njenu/njegovu glavu u krilu pa ih češkate i srećni ste što su samo tu, tad ste u ljubavi.
Tren kada im se obratite pa se ujedete za jezik jer se setite da bi trebali da ste ljuti, tad je ljubav na sekundu pobedila ponos.
Onaj tren kada ih osećate pored sebe i kada nisu tu, to je ljubav.

Ljubav ne može biti Iluzorna ali mi možemo biti u Iluziji. Mi ne možemo izgubiti Ljubavlj jer ona je sastavni deo nas, 
mi samo možemo izabrati da je ne vidimo i da stavimo da nešto bude preče od nje iako nije.

Ljubav ne može biti iluzorna koliko god trajala i kako god se završila. Kada je bila zaista je bila, koliko smo joj dali da bude.
Ona nije Iluzorna ali mi umemo biti Neiskreni.

Pa da ne pozovemo kada nam se nečiji glas čuje.
Možemo prećutati najlepše reči ljubavi i spustiti glavu.
Možemo se okrenuti i otići kada nam se ostaje.
Možemo raditi posao koji drugi kažu da je dobar iako nas ne ispunjava.
Možemo ispuniti tudja očekivanja i zaboraviti na sebe.
Možemo mi svašta ali često biramo ništa.
Jer je sigurno.

Zato nemojte se pitati da li je ovo što sada živite iluzija već ako vam je lepo, uživajte nemojte te trenutke radosti
 odbaciti zbog analize da li je sve u redu, i provere da li ste i dalje bezbedni.
Nemojte sumnjati da je ljubav koju živite iluzorna jer u tom trenu iz ljubavi izlazite. 
Ali ako ljubav ne možete oživeti i uz partnera je širiti posvetite se sebi i setite da nikada ceo okean neće stati u čaši. 
Tako ni ono što od drugih primate neće se promeniti dok svoju čašu ne proširite.
Pa na kraju i zaboravite da želite nešto da primite već u okean Ljubavi zaplovite.

Jer ljubav je nepresušni izvor postojanja,
Da li ćemo joj dozvoliti da je vidimo i živimo
Na nama je,
Ljubav nas čeka da Iluzije pustimo
Jer nikako je ne možemo izgubiti
Niti zaslužiti
Možemo sebi samo dozvoliti
Da zaronimo u njeno postojanje
Toliko duboko
Da nam to postane dom.
Onda više nema pogrešne odluke ili izbora
Već samo talasi različitih intenziteta i veličine
Koje savladavaš i u njima uživaš
Jer si opušten
I životu prepušten
Pun poverenja i lakoće
Lagan si pa te nijedan talas ne može potopiti.

Ako ti kopno ipak izgleda sigurnije znaj da će ljubav uvek pronaći put ka tebi. Nikad od tebe neće odustati. Uvek će ti se iznova vraćati.
Da li kao talas koji će ti noge osvežiti i pozvati te da dodješ da u ljubav uploviš. Da li kao kapljica kiša ili pahulja snega. Da li kao vlaga u vazduhu ili voda koju piješ, 
Da li kao slučajni prolaznik koji će ti osmeh uputiti ne znam ali znam da neće odustati.
Uvek će te ljubav podsećati da nema ramaka izmedju tebe i nje.
Ljubav te nikad neće napustiti, u raznim formama i raznim načinima će ti se vraćati i podsećati te
DA POSTOJI i da ti POSTOJIŠ izvan svih Iluzija.



Bol - Plod Ljubavi?

by Magdalena Veljković

2018-12-02



Decembar 2. Druga tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo B
Bol - Plod Ljubavi ?

I jako je moguće da ću vas ovim tekstom skroz razočarati tako da znate, upozorila sam vas. Biće bolno čitati ovo ako verujete da je 
Ljubav Bajka i da Ljubav ne boli. Mada ja nemam ništa protiv Bola, jer znam kada nešto boli probija se granica za koju nisam znala ni da postoji.

Pre nego što krenem da diskutujem o ovoj delikatnoj temi pre svega želim da vas podsetim na proces odrastanja i na bol koja je sastavni deo njega. 
Zašto beba plače kada se rodi? Aktiviraju joj se pluća i taj prvi udah je zaboli jer nije navikla. Zašto bebu boli kada joj rastu zubi?
Zato što se oštar zub probija kroz meko tkivo. Zašto decu bole kosti? Jer rastu. I to je odgovor kad boli, rastemo.
Da se ovde razumemo ne mislim na destruktivnu bol koja je izazvana nepoštovanjem sebe već onom kao 
prirodan proces Rasta i razvitka.

Pa ću sada preći na temu. Zašto prva mislim da ljubav jeste bolna? Jer mi je tako iskustvo, samo što kažem vam ta patnja i bol nije kao ranije 
melodrama jadna ja, već ona koja se desi usled sudara dva različita sveta gde se normalno desi da oba sveta više ne budu ista. 
A boli napuštanje onoga što smo smatrali da je ispravno i istinito a uvidimo da nije. Što više odbijamo da vidimo stvari kakve jesu to bol više istrajava
 jer bi to bilo isto kao kada bi dete stopiralo rast zuba jer boli, onda samo bol pod pritiskom i negiranjem postane jači.
Naravno ako ste u ljubavi prema sebi i toj osobi, videćete stvari kakve jesu i to će doneti jasnoću i lakoću, 
ako ne onda i posle sudaranja sa suprotnim aspektima žurite da sve vratite na staro mesto ali priznaćete posle svakog emotivnog odnosa postali ste drugačiji. 
Na koji način od vas zavisi, ne od onih koji su vas povredili.

Lično sam najviše rasla kada je bol bila veća jer nisam htela tu večno da ostanem, bilo je jako neugodno i tužno da pomislim da tako treba da bude 
i onda bi se ozbiljno počešala po glavi i suočila se sa tim Zašto se ovo meni dešava?

Sećam se tog jednog trenutka, pre nekih 6 godina kada sam opet posle emotivnog neuspeha bila na putu za bolnicu.
 Jer kad vam kažem da je bilo loše, moje loše se videlo. Baš je bilo loše, raspadala bi se. I sećam se sedela sam na krevetu svesna šta sve sledi, 
pozvala sam sebe na razgovor i zapitala se
Magdalena, pa šta se zaboga dešava? Šta je zajedničko tim momcima? Šta je nepromenljiva konstanta koja te uvek dovodi do ovoga ovde?
I mogla sam da vidim kako se film premotavao u mojoj glavi. Znam, vidim, nisam se osećala dovoljno dobro pored njih 
i kada bi se taj odnos završio to bih shvatila kao da zaista nisam dovoljno dobra da bi ostali zajedno i tako sam se osećala i fizični. 
Nedovoljno dobro, bolje rečeno moje telo je pratilo i preslikavalo kako sam se osećala unutar sebe. Osećala sam se ugroženo, 
da je moja vrednost umanjena i fizički sam se osećala ugroženo i želudac je reagovao. 
Ali ta godina je bila poslednja da sam završila u bolnici jer sam priznala šta me boli i šta me tu dovelo.

I od tada je krenula najdublja moja transformacija, opraštanja, otpuštanja povreda, red suza red smeha. Pa jasnoća, pa novi sloj čišćenja 
dok nisam priznala sebi da nemam gde da stignem, tu gde jesam dobro sam. Neće doći neko ili ću ja dostići nešto
ceo život je jedno putovanje koje će trajati dok si živ i uvek ćeš imati nešto da naučiš.
Samo što bol više nećeš osećati na taj način jer ni sopstveno iskustvo ni tudje ponašanje nećeš shvatati lično, znaćeš
da je tu zbog tvog dobra i spremna si da vidiš šta te uči i šta ti to donosi. Jer bol uvek nosi sa sobom transformaciju.

Tako da budem jasna, ne mislim da je plod ljubavi bol ali smatram da je bol sastavni deo procesa čišćenja u ljubavi.
Na ovo "Ako je ljubav, ne boli" dodala bih
"Ako nisi u ljubavi, boli" kao i
"Ljubav ne boli, boli ono što ljubav nije."

Ljubav će te osloboditi ali će te pre toga razgolititi od svega što te boli, tako da taj proces boli, kao i slepog čoveka koji progleda
što boli prvi zrak svetlosti jer nije navikao da gleda.
Tako i ljubav učini da budemo senzitivni i da sve jasnije vidimo ali prvi momenti dubljeg prožimanja u ljubavi boli
jer puštamo do tada poznamo, prijatno i sigurno.

Nadam se da sam vam olakšala očekivanja koja se oko Ljubavi stavljaju i koja forsiraju da ne prihvatamo sebe već sad 
jer nismo kakvi smatra da treba da budemo, kao  i da ne odbacujemo autentične odnose koji se dešavaju zarad našeg rasta i budjenja svesnosti.
 Nema bajke, ideala ili savršenstva samo ljudi koji su spremni da nadidju svoje boli i 
izgrade svoju bajku, otkriju neotkrivene ideale
i uživaju savršeno u svojoj nesavršenosti.
Nema prečice, niti dužeg puta. Ljubav je tu 
Samo je treba želeti videti. I tu je.


Volim je/ga ali...

by Magdalena Veljković

2018-12-03



Decembar 3. Treća tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo V
Volim je/ga ali...

Svi se mi rodimo bezuslovni, usput naučimo da volimo uslovno i zato dolazi do ovog ALI. Kao što sam u prvom tekstu ovog ciklusa pojasnila, mi smo voljiva bića i volimo da volimo ali usled nedovoljne svesnosti da ta ljubav ne može ničim da se izgubi ili zasluži ulazimo u razne manipulacije kako da je zadržimo i zarobimo.
Ljubav će možda nekad promeniti oblik ali nam nikad neće napustiti iako ćemo se nekad tako osećati.

Zašto uopšte dolazi do ALI? Ako se već zavolimo zašto  ne možemo samo da se volimo, zašto mora da se desi to nešto što će nas istog trena udaljiti od te osobe i ljubavi?

Iz više razloga, probaću da navedem par. Prvo, na najnesvenijem nivou to je zbog dosade. Smatramo da bi naš odnos a i naša ljubav postala monotona, pa ako vidimo partnera i naš odnos kao projekat, uvek će imati posla, uveć će imati još jedno ali koje će doći na red. Treba sebi da priznamo da se nekad svadjamo sa dragim ljudima jer želimo da "podgrejemo odnos" pročitajte jer želimo da privučemo pažnju i otkrijemo koliko im je stalo. Zato ako neko dozvoli da ih oblikujemo, da im ukazujemo na mane to znači da im je jako stalo a mi želimo da se osetimo bitno i važno. Pa je očigledno način gde stavljate ALI posle volim te jasan način kako do toga i dolazite.

Osoba koja je svesna sebe voli osobu kakva je ona sada, ne kakva će biti već kakva jeste u ovom trenu. Sa jasnoćom da to nije finalan proizvod već u procesu nastajanja samo što mi nismo angažovani da ga menjamo već da ga prihvatimo jer smo i mi u procesu otkrivanja sebe i svoje vrednosti. Taj naporan proces kreiranja nekoga prepustite Bogu ipak on zna bolje a i prekratićete sebi muke. Ako biste radili na nekome, onda radite na sebi. To je zaista jedini vaš posao.

Druga stvar zbog koje smatram da postoji to ALI je jer nismo sa pravom osobom, tj ostajemo tamo gde nam više nije prijatno. Jer kad nekoga zaista volite vama ne smeta ono što on/ona jeste, dok kada nekoga prestanete da volite smišljate hiljadu ALI zašto je to tako. Možda je samo lakše i jednostavnije da uvidite da li je to osoba/odnos u kome želite da ostanete i zaista budete tu ili ostajete samo jer vam uliva sigurnost.

Verujte mi osećate i znate šta želite samo se jako ćesto plašimo posledica. Pa ostajemo u donosu jer smatramo da nećemo naći nekoga ko će nas tako voleti, prihvatiti ne uvidjajući da nas taj odnos, ta ljubav uostalom i ne ispunjava, u njoj dobijamo stabilnost i jako često iako osećamo da to nije to ostajemo tu jer je tako ispravno. 
Ako neko od partnera oseća da to nije to, to nije to. Jer partneri mogu biti različiti ali treba da gledaju u istom pravcu da bi tamo i stigli. Inače će put biti turbulentnije nego što treba da bude ukoliko ne priznate da vam se potrbe i putevi više ne susreću.

Naravno ništa ne sugerišem, pišem iz svog iskustva i spoznaja vi samo usvojite ono što vam služi i koristi.

Treća stvar zašto dolazi ALI je NAJBITNIJA i kreira i ova prethodna dva, gore navedena. Ne volimo sebe kako želimo da budemo voljeni zato nam je lakše da projektujemo da sa partnerom nešto nije u redu nego da zaronimo u sebe.
Osoba koja voli sebe ako nekoga ne vidi tj ne voli kako zna da je može i treba pustiće ga da bude kakav jeste, neće svoje nesigurnosti projektovati na njega, znaće da prosto nisu spoj u tom trenu, što ne znači da neće biti u sledećem.

Osoba koja Voli sebe ne koristi ali jer radi, živi i bude sa osobama koje isto tako Voli i to polje se širi kako osoba bolje upoznaje sebe jer shvata, priznaje i isceljuje nesvesni deo, svoju senku.
Pa ako je isprva volela samo porodicu jer ipak njena su krv, kada osoba prodje kroz povredjenost razume povredjene pa voli i njih. Pa onda život namesti da povredi, ostavi nekoga da bi shvatila one koji su nju ostavljali i povredjivali, onda voli i njih jer ih razume.
Onda jednog dana nema novca kod sebe pa pozajmi od nekoga, onda bude srdačnija i prema prosjacima. Prosto polje ljubavi se širi kako se širimo mi.

Dok je naša ljubav ograničena biće i naši odnosi jer ćemo prihvatati samo onaj deo osoba koji nam se svidja a ne celo pakovanje. Ne cele njih.

To Ali zaista sreću kvari jer u tom trenu poverujemo da taj trenutak/osoba/situacija nije savršena, nalazimo joj manu da se ne bi pozabavili sa iluzijom kako savršeno izgleda.

Kada odbacimo iluziju o savršenoj osobi/odnosu dozvolimo i sebi da budemo realni, svoji i autentični.
Zato bar ove večeri ili dana kad god čitaš pokušaj da sebe prihvatiš u svakoj situaciji bez ALI.
Ako ti se plače plači, slavi suze. Čistiš se.
Ako ti se smeje a nije primereno, nasmej se. Oslobadjaš se.
Ako ti se nešto kaže, kaži. Iskazuješ se.
Ako ti se nešto radi, radi. Voliš se.
Tada si ceo/cela bez ALI.

Kada sebi to dozvoliš, dozvolićeš i drugima da budu svoji i volećeš i njih tako, potpuno bez ALI. 
Želim nam to.
Volim vas.


Gorak je ukus ljubomore

by Magdalena Veljković

2018-12-04



Decembar 4. Četvrta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo G
Gorki je ukus ljubomore...

Sad dok posmatram tu reč i ulazim u njenu srž vidim smisao i u nazivu ljub (kao ljubav) i mora (kao košmar). I zaista ljubomora je ljubavni košmar u kome smatraš da postoji neko bolji od tebe. To je košmar u kome ne veruješ u svoju vrednost, ne vidiš se i plašiš se da će partner to sam uvideti. Da nisi dovoljno dobra.

Neki smatraju da je ljubomora u nekim granicama zdrava i potrebna, po meni je u redu ukoliko traje koliko i jedan letnji pljusak. Ako je kratka i prolazna ali ako ljubomora okupira naše biće opasna je jer više nećemo živeti ljubav već ćemo se plašiti da će svakog trenutku doći ta mora. 

Davno sam čula, Ljubomora je odlika nesigurnih ljudi. I zaista verujem da oni koji ne vide svoju autentičnost, koji ne shvataju da nemaju konkurenciju jer niko nije kao oni na ovom svetu, oni mogu sumnjati u svoju vrednost.
A ljubomora je tek početak košmara, početni korak kako se ljubav gasi. Za njom idu Kontrola pa Kompromisi i na kraju Zabrane.
Pa kraj i odnosa ili nastavak noćne more ukoliko oboje na to pristaju.

Čak i kada sam gore navela da je u redu da traje kao letnja kiša rekla sam jer svi u sebi imamo to dete koje niotkuda ponekad se oseća manje vrednos i kao da neko drugi dobija više od njega. Ali onda si svestan toga, pružiš pažnju, vreme sebi, posvetiš se toj unutrašnjoj potrebi. I zapitaš se kako možeš sam/sama da je ispuniš jer onda je isceljuješ i ljubomora nestaje. Ali ako odbijemo da ono što nam treba sami pružimo sebi. krećemo da tražimo, čak naredjujemo da nam se neko povinuje našoj volji da mi ne bi proživeli ličnu nesigurnost.

Lično suviše sam rano čula onu gore navedenu rečenicu, negde sa 17 godina i odlučila da ne želim da budem nesigurna osoba pa nisam pokušavala da kroz ljubomoru  privučem pažnju ili ljubav.  Ja sam to radila na neki drugi način ali biće prilike da i o tome nekada pišem.
Kada bih videla da neko želi da me napravi ljubomornom ili osećala da sumnjam u nečiju iskrenost to bi bilo dovoljno da bih se ja povukla jer sam odmh znala da toj osobi nije dovoljno stalo, makar ne na način kakav sam osećala da je ispravno i meni potrebno.

I ne kažem da je to jedini stav ali meni je to koristilo toliko da posle tog tinejdž perioda nisam imala niti ljubomorne momke niti sam se osećala da im nije stalo. Prosto to nije bila opcija za mene, ta iskustva mi nisu bila zanimljiva jer sam verovala ako neko već sada ne vidimo moju vrednost nema potrebe da mu to dokazujem. Postoji neko ko je vidi, nije mi se svidelo da se igram igre dokazivanja.

Sa druge strane osim lične nesigurnosti drugi aspekt ljubomore je želja da ti neko pripada. Da je tvoje vlasništvo, da želiš da paziš da ti ga neko/nešto ne može ukrasti, oteti. I tu sam imala jasan stav, Ako nešto može biti oteto onda to uopšte i nije za mene. Čak sam smatrala da mi je ta devojka onda učinila uslugu jer mi je pokazala koliko to onda nije to.

Ono što jeste za nas, što nas vidi, voli i poštuje pokazaće to, nedvosmisleno. Svojim sestričinama uvek kažem ne veruj preterano rečima, stavu ili gestovima veruj ponašanju prema tebi. Kada te neko voli on je tu, osećaš, znaš i jasno ti je da te ta osoba voli bez da ti to milion puta kaže. Prosto pored njega/nje se osećaš kao što treba i svaka devojka/dečko, posebno. Znaš da koliko god da traje posebno je, vaše je. Uživate bez straha da li će prestati ili da li će neko nekoga oteti.

Zato kad ste već u ljubavi pa osetite ljubomoru, stanite, dajte sebi vremena za sebe. Nemojte odmah praviti teorije zavere ili rasuti paljbu na partnera. Dajte sebi ono što vam je istinski potrebno u tom trenutku, a to je vaša pažnja za vaše potrebe. Potrebno vam je vreme za sebe. E onda iz tog mesta, gde ste poljubili ono nesigurno u sebi i učinili da se oseća sigurno zapitatjte se jer preuveličavate ili osećate da tu nešto ne štima. Ako osećate da ne štima iskomunicirajte, direktno i jasno sa partnerom šta ste osetili. Vaša osećanja su važna i bitna nemojte ih kriti ili se stiditi. Znajte da iskrenost može samo da vas zbliži ako ste spremni za ono što ljubav jeste a to je prihvatanje u svakom izdanju. A ako vaša otvorenost ne naidje na odobredje, razumevanje i razgovor zapitajte se da li želite uopšte takav odnos.

Gorak je ukus ljubomore, kao gorak lek samo znajte da ljubomorom ništa ne lečite već nesigurnost pojačavate.
Zapitajte se da li želite da ga i dalje ispijate i znajte da nema potrebe.
Neko kao vi niti se još rodio
Niti će se ikao roditi
Neponovljivi ste
Ne sumnjajte 
U sebe
Volite se.


Daj mi Ljubav !

by Magdalena Veljković

2018-12-05



Decembar 5. Peta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo D
Daj mi Ljubav! 

Svi smo mi bića potreba, a patnja nastaje kada očekujemo da neko sa strane ispuni naše potrebe. Još veća ako od partnera tražimo da isceli traume iz naše prošlosti.
A to uglavnom svi želimo, i kada ne uspe sa jednim partnerom mislimo da je do njega da će doći onaj/ona koja će uspeti da probudi sve najdivnije u nama i da nam pruži ljubav kakvu smo oduvek želeli i tražili u drugima.

Postoji tako i u ljubavnom plesu oni koje vode i oni koji su vodjeni, oni koje vole i koji su voljeni. Samo to je više igra nego ples, ples je kada oboje vole i voljeni su i kada puštaju da ljubav vodi njihov odnos a ne neko od njih dvoje. Jer niko ne može urediti i ispuniti ljubavni odnos kao Ljubav, to je njen teren.

No mi sa sobom nosimo i dete koje smo nekad bili, pa često ako nismo bili voljeni od strane mame i tate kako nam je bilo potrebno tražićemo u partneru tu ljubav. I ne kažem da ti roditelji nisu voleli svoje dete, svaki roditelj voli samo oni nisu na način koji je detetu bio približan i potreban.

Zato ta deca, koja se nisu osećala voljeno u emotivnim odnosima traže Ljubav, na bezbroj načina. I ne mislim samo fizički više je to psihološka potreba, da im se udovolji, da bude po njihovom, lako se nadure pa i na taj način pridobijaju pažnju. Moguće je da to čine i kroz izazivanje krivice u partneru. Prosto taj tip ličnosti neće znati ni sam šta mu/joj se dešava ali će očajnički želeti da bude sve u redu i sve po njihovom. 

Mogu biti i jako osetljivi i uvredljivi jer su jako senzitivni, jako lako posumnjaju da vam nije stalo do njih. Jako lako se povlače u sebe, baš kao i puž u kućicu, na prvi znak opasnosti.

Te osobe su jako voljive jer se unutar sebe osećaju nezaštićeno, partner to energetski oseća i prepoznaje to kao uplašenog jelena/srnu i želi da bude uz njega, da mu se približi, da ga pripitomi i pokaže mu da može da mu veruje. I to može funkcionisati kroz ulogu roditelj/dete ali to nije suština emocionalnog odnosa. On treba biti slobodan uloga i potpuno autentičan.

Te osobe zaboravljaju odnosno nesvesno zapostavljaju svoje unutrašnje dete i postaju baš kao svoji roditelji neosetljivi za njegove potrebe. A to se čini upravo kada se traži pažnja i ljubav spolja.
Svaka odrasla osoba treba da zna da prvi korak odrastanja je otpuštanje zameranja prema roditeljima jer su činili kako su mogli i znali. A drugi korak je preuzimanje odgovornosti za uplašeno dete koje je u njima samima, ono vapi za ljubavlju. Ne zaboavite da ste im sada vi roditelji, brinite se o njemu.

Kada sam posle jednog prekida duge veze pokušala da se povežem sa mojoj unutrašnjom devojčicom, videla sam da ona nije pored mene već kod mog bivšeg partnera. Grlila ga je oko nogu, rastužila sam se što joj je lepše tamo nego kod mene i pitala je

- Što ne dodješ kod mene?
Taj odgovor me je presekao, čula sam:
- Ali lepo mi je sa njim, on me uvek prihvata.

Jako sam se rastužila tada što je zapostavljam i ne prihvatam uvek već samo kada smatram da je primereno ili imam vremena. Bilo mi je žao što je ne volim kako ona zaslužuje i što se pored nekog drugog oseća sigurnije nego pored mene.

Tada sam shvatila da sam u tom odnosu velikim delom bila baš tip osobe Daj mi ljubav! a moj tadašnji partner najdivniji roditelj koji je toliko voleo da je htela ostati sa njim, od tog treba jako vodim računa o njoj, devojčici koja sam bila. Toliko, da u svojim partnerima ne tražim roditelja već saputnika sa kojim ću koračati putem Ljubavi a ne putevima Uspomena. Moj posao je da zalečim Uspomene a samim tim i da živim Slobodnu a ne Uslovnu ljubav.

Želim i vama da postanete roditelj kakvog ste želeli i kakav vam je bio potreban,
Budite nežni prema sebi,
Od vašeg unutrašnjeg odnosa zavisi vam kvalitet svih odnosa
Želim vam divan odnos sa vašim detetom
Dajte ljubav sebi onda je nećete očekivati
Niti na nju čekati.
Jer niko ne može ispuniti tu rupu u grudima
Do vi sami.




Đavo je ušao u mene ...

by Magdalena Veljković

2018-12-06



Decembar 6. Šesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Đ
Đavo je ušao u mene ...

Svi smo imali faze a neki možda sada prolaze kroz to, da upoznaju mračne strane sebe. Da iako je u odnosu sve kako smo želeli, strahujemo da će se sve to u sledećem trenu raspasti. Iako nema naznaka za tako nešto, prosto ne verujemo da može da bude samo ovako. Lepo.

I to je koreniti uverenje " Sve što je lepo kratko traje " i " Nisam ja te sreće ". Zaista ukoliko imamo takva uverenja projektovaćemo probleme gde ih nema. I ne kažem ovo da bi se još više plašili naše senke već da bi znali da ona itekako ima uticaja ali samo njeno odbacivanje pojačava je. Senka nije tu zato što je loša, ona je tu da bi oslobodili svetlo u sebi.

Lično imala sam i sama te đavole, čak najviše ne onda kada sam ugrožena već kad mi je lepo, kao da bi se nešto u meni otimalo. Onda sam otkrila da ne verujem da zaslužujem toliko dobro da mi se dešava. Pa sam pravila dramu gde je nema, da bi dokazala sebi da ne može sve tako dobro da bude. Ako ću iskreno, išla sam i korak dalje, napravila bih dramu da bih probudila đavola mog partnera, da vidim ono najgore u njemu da bih videla da li mogu sa tim da se nosim. Jer nije moguće da bude samo lepo. Bio je to period kada nisam verovala da mogu da se opustim već stalno pazim da ne budem povredjena. Najbolji način da ne budeš povredjen je da imaš kratke odnose ili da budeš sama. I bila sam dosta sama samo nisam znala da sam to i želela. Kada sam shvatila ovaj mehanizam shvatala sam da sam sama nesvesno birala to.

Zato zapitajte se kako vaš đavo utiče na vaše odnose, svi ih mi imamo. Samo je bitno kako se sa njima družimo. Da li od njih bežimo, ako to radimo to onda znači da smatramo da su jači od nas, a nisu i zato gubimo u bici jer se borimo sa nepostojećim neprijateljem i trošimo svoju snagu.
Dok ako se suočimo sa svojim mehanizmom zaronite ispod njega. Zapitajte se zašto sam ovaj mehanizam razvila? Od čega me štiti? Jer to svakako radi.

Đavoli su angažovani deo nas da nas štite od "loših" aspekata nas samih, od slabosti, ranjivosti, tuge i bola. Tako da radiće oni svoj posao. Bićete zaštićeni ali nećete biti srećni jer ćete osećati da ima više od svega toga i želećete to. Samo ćete sumnjati da to možete i dostići. A slabost i ranjivost su klju; dubljih odnosa. A tuga i bol su sastavni deo oslobadjanja prošlih uspomena i trauma. Ja uvek kažem ako nešto od tih osećaja osećam, bolje da ih pustim da proteču nego da ostanu unutar mene. Prosto ne želim da se nešto inficira, ako je tu dobro došlo je. To je stav osobe koja poštuje sebe, ne bira delove sebe koje su joj dragi, već poštuje celinu. I svakom aspektu pridaje pažnje jer zna da je sve to isceljuje.

Morate da znate da ste vi ti koji će tim đavolima dati novi posao, povišicu ili otkaz. Oni nisu jači od vas, oni rade za vas. Ali možda i protiv vas ukoliko ne osvestite od čega vas štite i prestanete da imate potrebe da se štitie. Jer koliko vas štite od "lošeg" toliko a i mnogo više vas štite od dobrog. Štite vas od života, a i sami znate da je život najdosledniji učitelj koji svoj hleb pošteno zaradjuje. Iznova će nas iznenaditi iskustvima u kojima će buditi naše đavole da bi oslobodili nesvesno i da bismo osvestili svoju moć.

I jako bitan momenat, u celoj toj borbi je da sa nekim popričate, nekako je po meni najbolje sa osobom zbog koje ti strahovi divljaju. Da se okrenete vašem odnosu i otvorite vašu dušu. Da kažete da ne radite namerno ali kao da nekada nemate kontrolu nad sobom. Da vam je žao što ste to usmerili ka toj osobi ali da se nekim delom osećate da se sprema neka promena i da ste malo osetljivi i nesigurni zbog toga. Pričajte, tako ćete osloboditi osećaje, dozvoliti toj osobi da zna šta se dešava a i sigurno da vam pojasni kako ona gleda na sve to. Iskrenost je koren svakog dubljeg odnosa. Zato birajte šta u sebe gutate i čuvate. Znate ono narodno 
- Što si posejao, to ćeš požnjati.

Zato ne dozvolite da seme sumnje, separacije i usamljenosti raste unutar vas, posejte iskrenost prema sebi a onda i drugima i takve odnose ćete imati.
I znajte da svi mi imamo đavole ali neki od nas zbog njih porastu a neki sa njima srastu.
Sami birate ali budite svesni da je to vaš izbor a ne Đavola.
Đavo samo radi svoj posao,
Štiti vas od vas samih
Samo što vi smatrajući
Da dovoljno ne vredite
Ne želite da to i drugi vide
Pa đavole na posao
Opet vraćate
Da vas štiti
Ne znajući
Da ste vi svetost
I svetlost
Ispod te nesvesnosti
Nesavršenosti.
Zaronite dublje u sebe
I videćete koliko jeste
Savršeni
Samo poželite da vidite
I videćete
Tada ništa od vas
Jače biti neće.


E kad se setim ...

by Magdalena Veljković

2018-12-07



Decembar 7. Sedma tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo E
E kad se setim ...

Ovaj tekst se piše drugi put, prvi put nekako nije uspeo da se objavi. Ja ga nisam sačuvala tako da me baš zanima šta će se ovog puta ispisati. Jer dva puta i da hoću ne mogu isto napisati, kao što kažu ne možeš dva puta zgaziti u istu reku.
Ali eto čovek u sećanjima može bezbroj puta zgaziti u istu uspomenu. Neki ljudi odbace posle neke godine da im se bilo šta novo i drugačije može desiti jer njihovo je vreme prošlo, pa krenu da žive od uspomena. A i zbog drugih ljudi. Nekako životu ipak moraš dati smisao.

Neki ostaju u prošlost, živeći od uspomena jer se plaše bolje rečeno ne veruju da im se nešto bolje ili slično opet može desiti. Tako se čuvaju od razočarenja ili potvrde da se to samo jednom desilo. I to sam kao i svi i sama proživela. Živela sam istovetan život skoro četiri godine, uspomene su bile i dalje tu kao ordenje na ono što se desilo, a ja i dalje zatvorena za neko novo iskustvo jer sam sve uporedjivala sa tom uspomenom. Zaboravila sam na faktor da nisam uzimala celo iskustvo, sve segmente sećanja već samo ona najsvetlija, čak sam i njih zašećerila. Moja sećanja su bila moja mašta koja me je udaljavala od života koji mi se tada dešavao. Nije mi bio dovoljno zanimljiv, sećanja jesu.

A život je onakav kakvi smo mi prema sebi. Ako smo isti kao juče biće i on kao onaj od juče. Ako prestanemo da verujemo da rastemo dokle smo živi onda će i naš život postati učmao. Neće ga niko takvim načiniti do nas samih. Mada ćemo verovatno tražiti krivce za to. Znam da se šalim sa ljudima sa kojima radim, život je kao super Mario, nećeš preći na sledeći nivo dok ne naučiš da ne padaš na iste prepreke.

I tako je, dokle god padamo na zamku prošlosti odbijamo da vidimo čaroliju koja se dešava sada. Život je stalno zanimljiv mada mi uporno možemo odbijati to da vidimo.

Neki to rade jer iz prošlosti pamte samo najgore, pa im uspomene koriste kao indikator, sistem bezbednosti da bi se zaštitili od života i onoga što bi on mogao doneti. Kao i u prethodnom vidu zloupotrebe sećanja, tu su da bismo izbegli Odgovornost da postanemo ono što je ta prošlost tražila od nas.

Umesto Uspomena iz prošlosti treba da ponesemo Lekcije. Naravno ako želimo da imamo neka nova iskustva, treba da postanemo i mi novi. Kako sam sama izašla iz tog začaranog kruga? Prestala sam da čekam da se nešto desi, da neko dodje već sam odlučila da mi bude lepo, da uradim nešto novo. Baš tu gde sam sada. Ako se možda neke stvari neće promeniti ili neki neće otići/doći, zašto se bar ne bi zabavila.

I kao put promene videla sam da je to često, da drugačija, nova aktivnost vodi do drugačijih, novih iskustva. I sećam se tog dana kada sam videla super popust na mesečnu članarinu pole dance, prvo mi se rodila radost. Daaaa, baš je pristupačno a toliko dugo to želim. Volela bih da probam.
Sekund kasnije su došle misli: Ma šta će ti to. Šta će to promeniti. Ispašćeš smešna, nisi gipka, čak trapava si. Teško je to.
I tada sam po prvi put shvatila da ta odbarana od novog iskustva nije dovoljno jako kao želja da probam. I meni je to promenilo život,

Jer nova aktivnost donosi razvitak nekih novih osobina, kvaliteta i prosto menja te, oplemenjuje te. Oslobadja te okova prošlosti i dozvoljava da živiš nešto novo, sveže, drugačije nego bilo šta ranije doživljeno. Tada krećeš da shvataš da su uspomene bljutave, blede naspram svežine i spektra boja koja ova prisutnost i život koji jeste sada nude.
I tada više nemaš potrebe da veruješ da je negde drugde bolje i lepše jer je sada lepo i bolje.

Zato zapitajte se
Šta me raduje a ne usudim se da radim? Šta mi često ulazi u život a nisam se usudio da probam?

Znajte da vam život šalje niz sinhroniciteta da se probudite, da se trgnete, da probate i doživite nešto novo. Naravno poštovaće ako je vaš izbor da ipak ne probate ili čak ne vidite ali on neće odustati.

Tako da uspomene su jedino po meni korektne ili validne, kada želimo da nas prožme ljubav prema onome što smo prošli. Kao podsetnik koliko smo napredovali. To zna da nas motiviše da nastavimo dalje, jer iako možda nismo dostigli sve što želimo ili ka čemu težimo ako smo išli putem iskustva i prisutnosti toliko toga se u nama izmenilo. I to nam daje gorivo da nastavimo dalje, čak možda i da damo gas.

Zato osvrnite se možda samo da vidite koliko ste put prešli ali nemojte nikad pomislite da je put gotov pa da samo u prošlosti je bilo života. Život je uvek sada, i uvek vama dostupan. Odazovite se.


Žarko želim da volim ...

by Magdalena Veljković

2018-12-08



Decembar 8. Osma tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Ž
Žarko želim da volim ...

Sećam se ove faze razvitka i rasta, to je faza u kojoj se smatra da je potreban objekat da bi se ljubav živela. A i sumnja da smo mi sami po sebi dovoljni već se i dalje veruje da će  neko doći i upotpuniti nas. Nas, koji smo već celi ali smo toga još nesvesni, odbijamo to sebi da priznamo. Uvek nadjemo izgovor zašto to nije tako. A svi ljudi su tu da nam pomognu da jasnije vidimo sebe. Neki time što nam ljubav ne uzvrate, neki time što nas vole više nego što nam godi a neki tako što ih nikako još nema pa nas motivišu da postanemo bolji. Samo je jako bitno da postajemo bolji za sebe a ne za nekoga jer onda opet odgadjamo ljubav umesto da je sebi pružimo. Sada.

I jako volim kako je to Brankica Damjanović pojasnila: Možda ne postoji naša druga polovina ali postoje ljudi koji nam pomognu da postanemo celina.

 I zaista svi ljudi koje tokom života sretnemo tu su da nas vrate sebi i da nam pomognu da otkrijemo tu celinu unutar sebe. Jer ona je već tu, samo što mi ne verujemo u to.
Na život gledam kao jednu vožnju, u kojoj ima dosta stanica i puno putnika ali neće svi ostati do kraja vožnje tu. Neki će izaći pre, neki posle a isto tako će na nekim stanicama neki novi saputnici da udju. 

Tako gledam i na odnose i ljude. Svaki od njih deli neku etapu, neku fazu mog života, tu je da budemo jedno drugome podrška, lekcija ili ljubav i nebitno je koliko će trajati. Jer neću nekoga pričom zaneti pa da ne sidje na svojoj stanici, niti neke terati da izadju pre vremena. Sve to ima svog smisla jer nas svako od njih uči da budemo više svoji. Slobodniji, smeliji, oni nas otvaraju da svesnije nastavimo putovanje.

Etape kada nešto žarko želimo a toga nema, to znači da sebi to nešto ne pružamo. To nešto je ljubav. Jer kada bi tu pažnju usmerila ne bi stigla da želim, živela bi to. I to mislim da je bila najveća lekcija i klik u mom životu. Kada sam shvatila da ne treba da neko dodje ili ode da bi se osećala bolje ili voljenije, to mogu bez obzira na sve. Tada je sve dobilo svoj smisao. A period pre toga sam osećala kao hibernaciju, deo kada se odmaraš i pripremaš za putovanje. Tad zaista krećeš da živiš i to sa lakoćom. Jer ti više ne treba objekat ljubavi već si otkrio subjekt, činioca. Sebe, i kada to otkriješ onda ljubav više ne želiš jer je imaš i tada znaš da si je uvek imala, samo sada si je osvestila.

I tada svakog gosta u putovanja sa puno poštovanja ugostiš, sa puno pažnje saslušaš. Jer sada znaš da nije tu da bi te povredio/vrednost umanjio već baš suprotno, znaš da ti je život poslao one koji će ti pomoći da se bolje upoznaš sa sobom, neke nesvesne delove sebe oslobodiš i vrednost svoju i celokupnu bolje vidiš.
Onda svakog saputnika koji odlazi i nastavlja neko svoje putovanje bez tebe sa puno zahvalnosti ispratiti a ne sa patnjom. Jer si to vreme dok je bio tu cenio, lekcije naučio i pri rastanku samo je ostala zahvalost što je uopšte bio deo putovanja i što je tvoje biće oplemenio svojim uticajem i aspektima.
A onima koji još nisu postali deo iskustva unapred volimo. Ne želimo da dodju niti ranije, niti kasnije. Raduje nas samo što znamo da su na nekom svom putovanju, što uče sve što je potrebno. I znaš sa puno poverenja, da ćete se sresti u pravo vreme. Život vas sprema za vas. Za ljubav.

I zato nemoj nikoga žarko želeti, voli žarko sebe. Onda ćeš voleti i ono što tvoj život ispunjava sada, samim tim ćeš put koji oboje treba da prodjete posuti laticama strpljenja, ljubavi i poverenja a ne sumnjom i strahom. I tada će vaš susret biti miran, skladan i deo jedne simfoniji, lepše nego što se zamisliti može.

Do tada, otkrij melodiju svoje duše, pevuši je svojim srcem i dopusti da se desi sve što treba.
Ta melodija je nit koja će biti kompas za nekoga koga ta simfonija podseća na miris Doma.
Do tada voli žarko sebe, toliko žarko da ništa drugo i ne možeš činiti.


Zašto mi ne uzvraća ljubav?

by Magdalena Veljković

2018-12-09



Decembar 9. Deveta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Z
Zašto mi ne uzvraća ljubav?

Oh svi smo to bar jednom doživeli, da toliko želimo da sa nekim delimo dane i noći a da taj neko iste želje ne deli. I boli, zaista boli kada je ljubav neuzvraćena jer osećamo kao da smo toliko toga mogli a izabrali smo ništa. Nekada sam imala osećaj kao da smo se ogrešili o ljubav, ona je došla ali nije imala činioce kroz koje bi se proživela. 

I kao što je svako osetio neuzvraćenu ljubav isto tako je nekome pružio neuzvraćenu ljubav. Sigurno možete da se setite te osobe koja je bila spremna sve da uradi da zadobije vašu pažnju i da joj date šansu. I oni su tako blesavo verovali u vašu ljubav kao i vi u nečiju.

Sve se vraća, sve se plaća i najbolje razumemo druge kad i sami prodjemo kroz to iskustvo. Zato želim da se prisetite kada ste vi sami nekome pružili iskustvo neuzvraćene ljubavi, koji je bio razlog?

Mogu biti razni: Niste bili spremni, Niste imali poverenja u tu osubu, Bilo vam je previše sve što radi, Osetili ste da biste povredili tu osobu i ono najbitnije Da to nije TO.

Osetili ste da tu ne možete da budete sve što jeste, da rastete koliko vam je rodjenjem predvidjeno, beskonačno. Osetili ste da biste toj osobi bili sve a niste želeli da neko zavisi od vas već da imate pored sebe celovitu osobu, kojoj vi nećete biti uzrok sreće ili patnje. Prosto niste match, niste par, spoj. Niste od iste sorte. Nisu vam iste potrebe kao ni destinacija ka kojoj ste se uputili. Intuitivno to osećate i zato ne možete da se upustite u to iskustvo. Nije da ta osoba manje vredi već prosto nije ono što vama paše. Nije da ta osoba nema bezbroj kvaliteta već nije ona koja nas pokreće ka daljoj spoznaji sebe i sveta.

Zato kada se zapitate zašto vama nije uzvraćena ljubav setite se zašto vi niste nekome uzvratili i biće vam jasno, da i vi ništa ne propuštate tom nerealizovanom ljubavlju, čak dobijate spoznaju da postoji nešto drugačije za vas. Ljubav je uvek uzvraćena ali ne mora uvek da bude obostrana. Ono što neko nije voleo, drugi će obožavati ali je bitno da pre svega imamo zdrav odnos sami sa sobom.

Jer zamislite da su zajedno soko i kobila, oni mogu biti jedno uz drugo, mogu se i voleti, ceo život provesti jedno uz drugo. Ali onda soko ne bi spoznao visine nebeske jer bi uvek morao da bude tu u blizini svoje izabranice, a ni kobila ne bi mogla da spozna kako je galopirati u paru dok oboje podižete prašinu kopitima a u grivi vam vetar svira ljubavnu melodiju. Zato su životinje pametne, prihvataju vrstu koja jesu i toj vrsti se priklanjaju što ne znači da ne vole i ostale. Samo su svesne sa kim imaju najviše sličnosti, sa kim idu istim putem i sa kim će i najveće prepreke najlakše prebroditi.

Samo ljudi obožavaju da dokazuju vrednost kroz osvajanje vrste kojoj sami ne pripadaju. Samo ljudi žele nekome ko ne vidi u njima para da daju sve da bi to videli. Samo ljudi i kada ne ide i dalje su spremni ići do krajnjih granica izdržljivosti jer tako smatraju da je ispravno.

A istina je vrlo prosta, treba sagledati ko smo jer jako teško uvidjamo to, pa samim tim ni ne znamo šta želimo već želimo da to neko zna bolje od nas. Da nas neko otkrije i da nam pomogne da se spoznamo. A a ne ide tako, mada neki srećnici od malena su svesni svoje vrste pa prva ljubav bude ta, ali primetićete da su se oni uvek izova birali jer ih je život iznova sjedinjavao.

I zato znajte ako vas život sa nekim ne spaja, ima težnju da vas spoji sa sobom, da otkrijete ko ste. Od kog ste štofa skrojeni, kojim nektarom ispunjeni i šta vaše biće ispunjava. Tada kada imate tako zdrav odnos sa sobom znaćete po osećaju koji imate pored osoba jer od vaše vrste ili nije. I ako nije nećete je manje voleti štaviše cenićete njenu različitost ali nećete težiti da se priklonite njenoj vrsti već ćete slaviti svoju. I znaćete da će vas život spojiti sa onim sa kim ćete osećati sebe isto koliko i ljubav. 
Nećete gubiti niti vaša krila, nit trebati da smanjite sjaj ili bilo šta drugo, prosto baš takvi svojoj vrsti vi ste ideali. Jer ljubav vas je takve stvorila.
Iste iako na pogled različite.



I šta sada?

by Magdalena Veljković

2018-12-10



Decembar 10. Deseta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo I
I šta sada?

Kratak odgovor je Ništa. Jer kad smo zbunjeni ili ne znamo šta je više do nas, znači da treba da sačekamo. Tišina, vreme i iskustva će sve pokazati.

Danas pričajući sa drugaricom baš konstantujemo kako ne možemo neke stvari da vidimo jasnije dok se ne udaljimo. Složismo se obe, vreme je ptrebno. Ipak dok smo još vrući, glave pune utisaka a srce i dalje tiho, jer um divlja, treba sačekati. Ali opet obe smo se složile, nije samo vreme to koje pravi razliku. Jer vreme svakako prolazi ali ako mi ostajemo isti ništa se neće promeniti.

U tom čekanju, strpljenju, dešava se život. Ulaze nam neke osobe u iskustvo ili nam niko ne dolazi. Ili nam se svašta dešava ili prosto je sve istovetno. Neka viša sila zna naš senzibilitet pa nam sve uslove stvori da sa tim vremenom i mi porastemo i one prethodne nas prerastemo.

Jer sasvim je svejedno da li ne znate šta sada zato što ste izgubili posao ili partnera. U tom periodu posle dobijate toliko vremena samo za sebe, na vama je da li ćete ga utrošiti na samosažaljevanje ili na zbližavanje i rad sa sobom. Vreme će proći ali osobe sa ta dva pristupa neće biti iste. Prva će biti istrošena jer vreme prolazi a ništa se ne menja, dok će druga pomisliti kako je vreme proletelo ali kada se osvrne videće ogromnu promenu. Dok prva bude imala krivice i boli, druga će za to iskustvo imati zahvalnost i razumevanje.

Da budem jasna, veliki sam pobornih svih osećaja i stanja. Tako da faza žaljenja i bolovanja je svakako potrebna da ta bol i patnja bude oslobodjena. Ali nemojte od toga praviti melodramu, plačite kad vam se plače ali nemojte i svo ostalo vreme da žalite sebe. Vidite šta možete da uraditi za sebe, starajte se o sebi kao što biste o drugarici koja je pretrpela neki gubitak. Budite strpljivi i nežni tada. Samo nemojte upadati u ulogu da se to desilo jer vi ne zaslužujete više.

To se baš desilo da biste se otvorili za više. To što se završilo jasno pokazuje da je kraj jedne faze i samim tim početak nove faze. Samo treba da uvidimo šta sa krajem te faze prestajemo da budemo, šta više to nama ne služi. I šta sa novom fazon donosi, kakvi mi kroz nju postajemo. Dozvolite da iskustvo koje je bilo oblikuje vas u ono zbog čega se i desilo.

Jer sve se dešava NAMERNO. Sve. Ništa nije slučajno. A namera je jasna, da vidite sebe. Da upoznate sebe, da spoznate ko ste. I sve se dešava u službu toga. Svi ljudi oko vas svojim ponašanjem vas navode da prestanete da tražite spolja ono što je unutra. Zato spolja ne uspeva jer ne može voz da krene ako nema lokomotive. Prvo se sve nazire unutra, ne mora baš da se sve spozna dovoljno je da postoji svesnost da ste celoviti sami po sebi, onda se otvarate za rast, razvitak i jasnoću zašto je baš tako bilo potrebno.

Potreba da kontrolišemo toliko je jaka jer smo svesni da koliko god se trudili stvari izmiču iz naše kontrole. Jer nije naš posao da kontrolišemo situaciju ili druge ljude već sebe. I kad kažem kontrolišemo sebe mislim na to da budemo svesni šta se u nama dešava, kako se osećamo i kako možemo sebi da olakšamo.

To neznanje šta dalje, kada ne znamo, tu je i da bismo razvili poverenje da je sve kako jeste potrebno, da je ispravno. Neko misli na vas uvek i ovo je samo faza kada nešto u vama sazreva i raste, plod nećete videti odmah niti će vam biti jasan tačan mehanizam kako se to dešava a to nije ni bitno. Bitno je da dopustite da se desi sve što se treba desiti, bez sumnje da sa svim vašim osećajima i okolnostima nešto nije u redu.

Kad god se tako osećam, podsetim sebe da je vreme da kao meda koji vidi da se okolnosti ne odvijaju po njegovom ćefu, odlazi u smiraj i dozvoljava da se toliko opusti da zapadne u zimski san, sa puno poverenja da će kada se probudi sve biti kako treba. I kažem sebi tada, vreme je da nešto u tebi sada uspava, prestane toliko da brine, mozga, vreme je da se u ovom neznanju opustiš. Da se zavališ u fotelju i uvidiš kuda te život nosi i koji smisao sve ovo donosi.

Mada biće tu puno novih navika, iskustva i susreta, samo ne onih napornih i umom smišljenih. Život će ih podesiti. Još će vam u tom strpljenju odgovore i podršku slati. Toliko mi je divno kada prihvatim da mi nešto nije jasno i da ne moram da znam šta je, samo znam da postoji smisao i on se sam pokaže ili mi ga neko sasvim spontano kroz svoj primer i život osvesti...

Pitanje je samo koliko smo na svojoj strani tokom tog procesa sazrevanja, ako smo tu za sebe onda će i život biti tu za nas. Pa ćemo čuti i one koje nečujemo, videti i one koje ne vidjamo, i shvatati ono što pre nismo mogli. Jer slušamo, jer verujemo da postoji smisao.

Zato opusti se i dozvoli da neznanje bude prihvaćeno, tada će i sav umni proces i pritisak nestati.

Kao što je neko rekao:
Polako, ne očekuj da sve znaš, pa tek prvi put živiš ovaj život.

Zato, budi strpljiv.
Bog ti čuva ledja.
Život ima plan.
Videćeš uskoro,
Samo budi pun poverenja.
I dozvoli sebi da u medjuvremenu
Odmoriš
Sazriš i
Procvetaš.



Jako sam zaljubljena ...

by Magdalena Veljković

2018-12-11



Decembar 11. Jedanaesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo J
Jako sam zaljubljena ...

Nekako je vremenom zaljubljenost postala ismevana, odmah u startu ti kažu: Polako, proći će te. 
Obeshrabreno je sada zaljubiti se, već se teži pronačunatim potezima jer se odbija osećajima verovati. I divno je biti zaljubljen ali postoji i zloupotreba zaljubljenosti, kada odbijamo da vidimo celu sliku i da volimo celo biće koje je preko puta nas.

Ali u osnovi zaljubljenost je dečija stvar, onaj aspekt nas koji vidi ono najsvetlije u osobi i tim sjajem bude opčinjen, srećan, očaran. Prosto ta osoba postaje nešto posebno, drugačije od ostalih, iako volimo sve ljude sa njima je nekako sve smislenije i lakše. Lepše.

I zaljubljenost je, ukoliko je istinska, divna jer prodire ispod svih sumnji, strahova i nesigurnosti koje su se vremenom razvile. Prodire skroz do korena, do same suštine, do tog deteta u nama. Ali kao što imamo modifikovanu hranu tako imamo i modifikovanu zaljubljenost, koja je napumpana i nakindjurena u našoj glavi. Gde u suštini ne vidimo tu osobu već projektujemo svoje težnje i želje kroz nju. Ne da je ne vidimo, već je idealizujemo. Zato ovo sa početka postaje realno, onda zaljubljenost prolazi. Onda za tom izvitoperenom zaljubljenošču dolazi faza razočarenja. Kako zaista upoznajemo tu osobu naša zaljubljenost se gasi jer se ne poklapa sa slikom koju imamo o njoj. Odbacujemo je i razočaramo se.

Tako da silina zaslepljenosti je proporcionalna koliko na tu osobu gledamo iz uma a ne iz srca. Što je više gledamo iz srca manje će biti potrebe da je idealizujemo, već ćemo Za i u ime LJUBAVI videti tu osobu u potpunosti. I ono otkriveno i ono još neotkriveno. I osvešćeno i ono neosvećeno.

Tako da ja jesam za zaljubljenost, jesam za ljubav ali onu neiskvarenu. Jer ako je bila pokondirena zaljubljenost podviće rep i nestaće ali ako je bila iskrena ona će dovesti do ljubavi. Izgubiće taj prefiks za jer se više neće boriti da u svemu vidi ljubav već će je videti. I sve što će videti voleće.

Zato izazov je biti zaljubljen, svakog dana iznavo upoznati osobu, iznova biti opčinjen. Izazov je ne uzimati je zdravo za gotovo, izazov je ne očekivati da bude sve što je bila juče ili ne želeti da postane ono što nije trenutno sada. Izazov je ostati u ljubavi i kada stvari nisu kakve smo maštali i želeli. Zato ljudi odustaju od zaljubljenosti, jer nije lako svaki dan iznova biti na strani ljubavi.

Nije lako,
ali je predivno.

I za zaljubljenost nam ne treba
Objekat
Možemo biti zaljubljen 
U šta god
Jer kad si za ljubav
Uvek imaš i zašto
I kako
i koga
da voliš.




Kako kada dodje kraj?

by Magdalena Veljković

2018-12-12



Decembar 12. Dvanesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo K
Kako kada dodje kraj? 

Svaki kraj je tu da bi se vratili sebi, jer svaki kraj dodje kada je vreme za neki novi početak. Ta faza će biti bolna onoliko koliko smo poverovali da je to bila nepravda.
Biće bolna onoliko koliko smo poverovali da nas je ta osoba povredila, kao i da bez nje više neće biti isto. Mada tu smo u pravu i neće biti, to je i smisao tog iskustva. Da sagledate sebe i ceo odnos i da više ne budete isti. 

Kao i uvek ovo vodi do račvanja, prvo koje uglavnom češće biramo je zatvaranje. Dosta ljudi posle kraja nekog emotivnog osnosa povuku se, izgube poverenje u ljude kao i u ljubav. Zatvore se emotivno da im se opet ne bi desio tako neki neuspeh. U toj paralelnoj realnosti, možemo mi poduzeti akcije ali one površinske tek da zamažemo oči okolini i sebi da smo u redu. Unutar sebe smo i dalje povredjeni. I prema potencijalnim partnerima rezervisani i nepoverljivi. Nosimo to iskustvo sa sobom kao upozorenje šta bi moglo da se desi ako bi se opet otvorili i dali šansu ljubavi.

Svakako da u ovom aspektu zatvorenosti ima više načina kako se kroz njega prolazi. Neki postanu otvoreni za avanture jer ih emotivno ne ugrožavaju, dok kada osete da bi u nekom iskustvu to moglo da preraste u nešto više odlaze jer nisu spremni za to. Neki svoju zatvorenost štite tako što se ne izlažu novim iskustvima već se začaure u svojim obavezama, svakodnevnici. Neki tu zatvorenost očuvaju tako što krenu putem svoje strasti ili ambicije pa ceo fokus stave na taj segment života, da prosto nemaju kada da razmišljaju o svom emotivnom stanju.

Svako se sa povredjenošću i strahom od novog povredjivanja nosi na svoj način ali jedno je zajednično, ukoliko osoba izabere da se zatvori nužno će nekoga kriviti za to. Ona se može razvijati na drugim aspektima. Može imati bogat društveni život ili uspeh u poslovnom aspektu ali u emotivnom smislu biće gde su prekinuli razvitak. Tamo gde i dalje gaje krivicu. Da li prema bivšem partneru ili životu. Kada osoba odluči da želi nešto više, uradiće nešto više i samim tim stvari će se posložiti da je podrže.

Zaista smatram da ne postoji ispravan način kako se nositi sa krajem, niti kako ići prečicom do sreće. Jer ako preskačemo stepenice u jednom trenu ćemo pasti, biti vraćeni tamo gde nismo prežalili, isplakali, negovali i poljubili. Prosto nema ispravnih koraka niti lakšeg puta. Postoji samo vaš put i vaš način kako ćete se sa tim nositi. Gore navedeno sam ispisala da se ne biste zaglavili u tim fazama. Primetite kako se zatvarate i pobrinite se o sebi. Pokažite sebi da možete verovati sebi. Da se možete osloniti na sebe. 

Jer unutar sebe čim krivimo druge znači da krivimo i sebe. Da smo mogli više/bolje ili da smo mogli manje da se damo, manje da verujemo. Kako god ali imaćemo neki vid krivice koji ćemo morati da prevazidjemo ako želimo da doživimo nešto drugačije od onoga što je bilo. To možemo jedino kada u to iskustvu više ne vidimo ništa loše, već jednu ogromnu lekciju kako dalje.

Kada bih posle nekog odnosa podvukla crtu svaki mi je rekao, zanemarila si sebe. Na ovaj ili onaj način. Pa kako onda da se ljutim na partnera što mi je pomogao da pružim sebi ono što on nije mogao, a nije ni trebao. Mogu mu samo biti zahvalna što nije poželeo da glumi superheroja već mi je dozvolio da preuzmem odgovornost za svoje osećaje tako da ne zavisim od drugih.

I da, druga jako bitna stvar koju me je život naučio. Ako neko smatra da za njega postoji bolji/bolja osoba od vas to isto tako znači da postoji bolja osoba za vas. Ništa u ovom svetu nije u disbalansu, sve ima svoju suprotnost i smisao. Tako u tom trenu ispalo je kao da partner koji vas ostavlja je protiv vas a u suštini na vašoj je strani jer on je osetio prvi da za oboje postoji nešto skladnije i drugačije od onoga što vi imate.
Koji blagoslov. Zato kada prekinete nešto znajte da otpočinjete nešto i to nešto nije loše. novo je. To nešto ste vi, koji će posle tog iskustva postati ono što ste želeli a što ste možda sumnjali da možete postati.

Znate kako kažu kad vam život da limun, napravite limunadu.
Znam da dodam, kada vam život da limun znajte da želi iz vas da istisne ono najbolje, samu vašu suštinu i srž. Da to izadje na površinu.
Jer limun je možda kiseo ali ako se ne iscedi on nije dao najbolje od sebe.
Nije ispunio svoju svrhu.

Svako iskustvo ima svrhu da vas približi vama samima,
Zato budite zahvalni što su neki ljudi, koji su se oteli iz vašeg zagrljaja
Bacili u zagrljaj sa sobom,
Nisu li to divni ljudi?
Nije li to onda divan kraj?
I još divniji početak.



Lom je u meni ...

by Magdalena Veljković

2018-12-13



Decembar 13. Trinesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo L
Lom je u meni ...

Najkraće moguće šta imam reći na ovu temu, I to je u redu. Sasvim je u redu da nekad budeš u haosu, lomu i žbunjozi. To znači da se stvari odvijaju van tvog plana ili odobrenja. I to je super, to znači da se nešto bitno dešava samo još to ne vidiš. Odnosno ishod, kuda te to vodi ne vidiš.

Od kako sam prihvatila da je u redu da budem nekada tužna, besna, slomljena, nezadovoljna život je postao smisleniji. Jer tada u tim trenucima kada mi je već teško nisam se borila da ne budem tako već sam prihvatila da se to dešava. Nisam težila da vidim samo roze boju već sam tada dozvolila sebi da vidim ceo spektar boja mog bića. Jer bitno mi je, stalo mi je da se svaki deo mene oseća poštovano i cenjeno a ne samo oni prijatni osećaji i svetli aspekti.

Tema celog ciklusa je ljubav, ali kako mislimo da živimo ljubav ako odbacujemo neke delove sebe? Nemoguće je. Baš kada smo najtužniji, kada je bol i fizički vidljva potrebni smo sebi. Baš tada je najbitnije da budemo tu i prihvatimo taj deo sebe. Jer to je onaj deo nas koji smatra da ga je neko povredio, uvredio, to je onaj aspekt deteta koje se oseća nevoljeno. Pa da li ćete mu onda uskratiti ljubav? Znajte da ste tada najpotrebniji njemu da isceli vas.

Svaki rast, nova faza i transformacija ima stavku koja se naziva Bol, jer nešto se preraslo pa tesno je, žulja, smeta, koči. Nova snaga ruši i lomi predjašnju konstrukciju jer je spremna za više od onoga što je bilo. Tako ja gledam na bol, kao fazu novog radjanja. Neke nove mene. Ali svaka bol je privremena ako je konstantan to znači da smo iako porasli pristali da ostanemo u toj tesnoj, premaloj predjašnjoj ljušturi. To znači da smo odbili da rastemo dalje samo da bi ostali onde gde nam više nije mesto.

Tako da ako je bol u vama, čest i traje, zapitajte se: Šta me to žulja? Šta me to guši? Šta to odbijam sebi da priznam? Šta to kočim da izraste u meni? Koju promenu odbijam da napravim?

I slušajte sebe, vi znate odgovor. Uvek znate samo nekad nećete da priznate sebi ali hoćete, kada bol postane jači. Bol je opomena da se napusti to gde jesmo sada, i to nije konkretno neka osoba ili mesto već nešto u nama što je zarobljeno. Možemo mi promeniti partnera i grad ali ako nismo se pobrinuli za sebe tu bol nosimo sa sobom gde god da krenemo.

" Nekad treba da nastane haos, da bi se otkrio ceo jedan novi kosmos. "

I zaista verujem da je haos pogotno tlo za čistku, fokus ka sebi, rast, delovanje, uskladjenost sa sobom.
Kad nešto boli znam da nešto u meni raste,
Ono što boli zagrlim i poljubim,
Ono što raste zalijem i osmehom ga ugrejem
Jer dobro je i kada je lom
Dobro je ma šta bilo
Samo budite tu za sebe
I sve će postati
Dobro.



Ljubav ili Strast ?

by Magdalena Veljković

2018-12-14



Decembar 14. Četrnesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Lj
Ljubav ili Strast ?

Kao što ne možemo da razdvojimo zoru od jutra ili podne od sumraka, tako ne možemo razdvojiti ni strast od ljubavi. Ako želimo samo zoru nećemo videti šta joj sledi, kao i ako volimo smiraj podneva nećemo videti veličanstvenost sumraka, kada Sunce posebnim bojama nebo prošara. 
Ako biram izmedju ova dva biram OBA, jer sam spoznala da može i da tako treba. Šta god da radite bitno je da volite i da strastveno želite to da radite, da se tome potpuno predate.

Ljubav je ispunjenje duše, strast je materijalizacija te ljubavi. Kao nastavak i način da se ona izrazi i na ovaj nivo postojanja. I svako treba da oseti šta za njega znači, kako, koliko. Najbitnije je sa kim ljubav vodiš i kuda te ona vodi. Tu gde stigneš biće ti jasno da li si se predao ceo ili prihvatio samo aspekt platonske ili samo zemaljske ljubavi. Bitno je samo da znaš da ne moraš da biraš, da može sve. Ali prvo to sve treba u sebi da vidiš i oslobodiš.

Kao žena, jako sam bežala od strasti jer sam smatrala da je površna, čak po ljubav pogubna jer je bitnije nekoga ceniti i poštovati nego ga želeti. A onda sam shvatila da je sasvim u redu biti poželjna, od toga sam bežala, od prihvatanja sebe kao ženu. Kao osobu koja bi se kroz ljubav strasti predala ne da bi nekome pokazala da ga volim već i da bi uživala. Da bih potpuno bila prirodna, svoja, prisutna.

Jako dugo većina žena ne prihvata tu ženu u sebi, kao i da se istinski i potpuno predaju svom partneru jer se plaše da ne izgube poštovanje i naklonost nevidevši da u tom trenu sebe odbacuju jer prihvataju samo one delove koje smatraju da su voljivi.

Vidite, okrenite se oko sebe, sve oko nas vodi ljubav. Ništa nije odvojeno, sve je spojeno. Sada dok pišem pada sneg i te pahulje zajedno lete, potpuno prirodno i izgledaju kao magija u crnoj noći. One su ono što jesu, potpune. Ne traže da im neko da na važnosti ili da ih ceni, one su samo ono što im je namenjeno, baš takve potrebne i posebne. Baš sve do jedne.

A opet iako je noć i sada pada sneg negde tamo, pola dana avionom odavde je leto i ljudi se sunčaju. Sve je promenljivo i sve je pristuno u ovom sada. Zato dozvolite da se pre svega odnos prema vama samima razvija, da prihvatate sebe u potpunosti i u svim nedostacima koje kao takve vidite. Onda dozvolite da se i vaš odnos menja kako je potrebno. Jer setite se život je uvek u pokretu i ljubav se može pokazati na bezbroj načina a ne samo na jedan.

Po meni, nema ljubavi bez strasti niti strasti bez ljubavi. To se ljudi zavaravaju da postoji, nekima je potreban samo fizički kontakt toliko, katak i mali, da bi se osetili voljeno i prihvaćeno makar na kratko. Tako da sve je to iz ljubavi. Samo to nije ni približno onome što jeste. Više je kao disko kugla naspram zvezdanom nebu. Nestvarna i veštačka ali namera iza je ista, da se na sve zaboravi i da se potpuno predaš nečemu što te potpuno ispunjava. Ali ako tome pristupiš iz sopstvene praznine, iz želje da te neko ispuni, odmah posle te isto čeka, praznina.  

Tako da nemojte odbacivati sebe da biste težili samo jednom, budite celi i prigrlite oba svoja aspekta i onaj strastveni i onaj ljubavni, videćete da su nerazdvojivi. Što ste ljubavniji to ste strastveniji prema celom životu i možete više sve da osetite jer osećate sebe.
I istražujte, spoznate kako se stapate sa sobom i kako ste i više nego što ste mogli zamisliti
Kada dozvolite sebi da budete sve što jeste,
Jer jeste
I telo i duša
I ljubav i strast
I poštovanje i prepuštanje
U jednom
Jeste.


Mnogo sam ...

by Magdalena Veljković

2018-12-15



Decembar 15. Petnesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo M
Mnogo sam ...

Svi mi gajimo ograničavajuće uverenje koje  glavi, Mnogo sam pa nešto. Da li pričljiva, da li osećajna, gruba, jaka ili slaba. Svaka žena, a i muškarac, ima nešto što je mnogo. Iako znaju da im to stoji na putu dubljih odnosa i drugačijih iskustva odbijaju da sebe vide dalje od toga jer su se toliko povezali sa tim opisom.

To je jedan vid osećaja nedostatka, pa kao što kada loptu pod vodom potisneš ona još jače na površini izbije. I to unutrašnje nezadovoljstvo, nesigurnost, ponor traži svoju kompencaju ka spolja koje nosi to Mnogo sam. Jer tako sebi osobe daju za pravo da opravdano se ponašaju na isti način jer im tako prija a ujedno ne znaju kako da prevazidju tu osobinu.

I sama sam bila jako pričljiva, mnogo više nego sada i primećujem da sam to radila iz nesigurnosti. Kao da ako stalno pričam ljudi me neće pitati pitanja na koje ne želim da odgovorim ili mi bude neprijatno jer i sama ne znam odgovor. Tako da bežanje od razotkrivanja slabosti je ta rečenica Mnogo sam... Kojom dajemo sebi za pravo da naizgled kontrolišemo situaciju koja je potpuno van naše moći. Jer je nismo svesni, ne vidimo mehanizam već vidimo nedostatak i gledamo da ga prikrijemo.

Zato primetite koje je to vaše Mnogo sam, koje vam daje za pravo da proživite potisnute osećaje bez pravdanja ali ujedno da potisnute nove jer nesigurnost koja je koren tog mehanizma nije isceljena.

A samim tim poistovećivanjem da ste nešto previše, ne dozvoljava da bude sve što jeste. Jer npr ako žene kaže da je jaka, ne dopušta suprotnost, slabost. Već gleda da je na sve načine potisne. Tako osoba koja kaže da je osećajna ona sebi zabranjuje direktnost i odlučnost jer ih smatra za grubost.

To je isto kao kada bi bilo samo proleće, ono možda jeste predivno ali nije i jedino potrebno. Svaka faza i etapa ima svog smisla i svoju lepotu. Tako i mi, celina je lepa, nemoj se vezati za segmentić. Dozvoli sebi da budeš sve, i jedno i drugo. Jer tvoja priroda je jedino potpuna kada si sve što jesi.
Zato budi to. Niti previše, niti premalo već u svakom trenu kako jeste. Prirodno.



Niko me neće ...

by Magdalena Veljković

2018-12-16



Decembar 16. Šesnesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo N
Niko me neće ...

Mislim da je svaka osoba koja je bila izvestan period sama dovela u pitanje zašto je to tako. Kao i onaj tip osoba koja ide iz odnosa u odnos, zašto se svaki završi, šta to ne valja u vezi mene?

Naravno da tu ima varijacija odgovora. Od toga da podsvesno ne želimo dublji odnos jer se plašimo da ne izgubimo svoje ja. Može biti i strah da ne budemo izmanipulisan u dužem odnosu ili iskorišćeni, povredjeni.  Može biti to da se plašimo da nas neko upozna i otkrije aspekte nas koje sakrivamo od svih jer smatramo da su to naše mane, nedostaci. Može biti prosto da imamo loše primeri dužih odnosa pa verujemo da duži odnosi nisu srećni pa ne želimo sebi isto. Može, može svašta um da poistoveti sa jednom temom i samim tim udalji nas od željenog. To se zove porazna odluka. kada želimo nešto a verujemo da bi bila katastrofa kada bi se ostvarilo pa se ipak ne dešava. Podsvestan je to mehanizam tako da svesno mi želimo dublji odnos ali ako se on ne dešava i ovde u stvarnosti to znači da podsvesno imamo blokadu i želimo baš suprotno, da ne budemo u donosu. Jer ko zna šta smo sa tim poistovetili.

Naravno tu je i onaj famozni deo, kada sa nekim niste spoj i to shvatite lično pa poverujete da to automatski znači da ste manje vredni ili da nešto sa vama nije u redu. Daću vam prost primer, ako uzimate odredjeni šrafciger i drugačiji šraf da li će naleći jedno na drugo, neće. Tako i mi, nećemo sa svim ljudima biti kompatibilni, štaviše kroz to neuklapanje otkrivamo sebe. Šta nam prija, šta ne. Koji je naš zavijutak i sa kim najlakše sve funkcioniše, to se prosto oseti. Sa nekim sve ide lakše, sa nekim je sve kroz neku težinu. Tako da dosta ljudi koji su sami smatraju da su prethodni odnos dovoljni pokazatelj da to nije za njih pa se plaše da se upuste u sledeći odnos, da ne bi potvrdili sebi da nešto nije u redu sa njima.

A sav taj nedostatak harmoničnih odnosa, uzvraćene ljubavi ili odlazaka partnera je tu da bi se sebi primakli. Približili. Da naša vrednost, svesnost, jačina ne dolazi od partnera i ljubavnog odnosa već od nas. Jer to je onda zaista ispunjena osoba a ovako je osoba koja zavisi od tudje naklonosti i prisutnosti.

Svako od nas želi pravu ljubav, zaboravivši da će jedino znati kako ona izgleda kada bude sebi to pružila i unutar sebe otkrila. Jer mi oko sebe prepoznajemo samo ono što nam je poznato i to  samim tim prizivamo u svoj život. Ako jako malo znamo o svojoj vrednosti takvi ljudi će nam ući u život. Ne jer mi vredimo zaista manje nego jer mi ne znamo da prepoznamo, budemo privučeni onima koji to znaju jer mi prvi to u sebi ne gajimo.

Zamislite to kao da imate dragulj i odete kod prosjaka da vam kaže njegovu vrednost, prosto koliko god on bio dobar čovek neće znati da vam kaže jer nije imao susret sa tom vrednošću. A čovek upravo tako, preispituje svoju neupitnu vredost i očekuje da je drugi vide i priznaju. I kad se to ne desi sumnjaju u sopstvenu vrednost.

Tako da nije da te niko neće, već se ne vidiš, zato te i drugi ne vide. Kada budeš uvidela svoju vrednost drugačije ćeš na svet gledati, samim tim i drugačije ljude vidjati. One slične tebi, koji isto tako vide svoju pa i tvoju vrednost.

Nije da te niko neće, već je tako da bi ti HTELA, VOLELA, Pripadala potpuno
Sebi,
A ne zavisila od drugih.


Njemu/njoj nije stalo ...

by Magdalena Veljković

2018-12-17



Decembar 17. Sedamnesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Nj
Njemu/njoj nije stalo ...

Biću direktna, ako osećate da mu/joj nije stalo i nije. Bar ne na način koji je vama potrebno. Kada volimo i voljeni smo, znamo, osećamo i to ne dovodimo u pitanje. Svako je drugačiji, svako ima drugačije potrebe, prioritete i način iskazivanja ljubavi.
To što neko ne pokazuje emocije na način koji je nama potreban, ne znači da nas ne voli, ali ako se osećamo zanemareno, nebitno ili nevoljeno pored nekoga retke su šanse da grešimo. Mada se uvek sve jasnom komunikacijom, otvaranjem karata i posvećenost ka rastu i ljubavi može rešiti. Ali je jako bitno da obe strane idu u istom smeru.

Postoje i parovi tj odnosi gde se jedna osoba povuče jer smatra da nije voljena a to nije istina. Treba iskomunicirati, otvoriti se a ne praviti pretpostavke. Ali dosta ljudi želi dublje odnose a isto tako nije spremna da se otvori i pokaže svoje ranjive strane.

Znajte što ste ranjiviji pred nekim, više ste iskreni, svoji a samim tim gradite jake temelje vašeg odnosa. A i odmah saznajete jer ste na istoj strani ili prosto niste u timu ljubavi već timu zabave. Nema ništa loše u zabavi samo je onda malo licemerno u takvom odnosu očekivati da se neko emocionalno otvara i ulaže. Mada svakako odnos uvek treba da bude ispunjen smehom i zabavom ali da ima i dubinu, intimnost, prijateljstvo u samoj srži konstrukcije odnosa.

I sama sam bila u nekim odnosima gde sam osećala da im nije stalo. Raznih je bilo opravdanja zašto je to tako, Skoro je izašao iz odnosa, Nije ranije imao dužu vezu, Povredili su ga ranije, Treba mu vremena, Biće bolje, samo treba da budem strpljiva itd ...  Svakako sam znala da opravdam ono što se dešavalo samo nisam mogla da uvidim da sam i sama prošla kroz sve navedeno ali da onda nisam bila sa nekim, već sama rešavala ono što me muči. U odnos sam ulazila kada sam bila potpuno tu. A zanimljivo je da sam u tom periodu života imala partnere kojima nije stalo. A razlog je jer sam preuzela ulogu spasitelja.

Znate svako od nas u partneru prepoznaje sebe. Onog sebe koji smo bili nekad, pa imamo potrebu da im pomognemo, da im olakšamo jer nama nije imao ko. Ili ih projektujemo kao one koji ćemo biti, pa se oduševljeno uz njih razvijamo ne uvidjajući da taj potencijal koji vidimo  u njima možda oni nisu spremni da razviju. Kako god u oba slučaja ulazimo u ulogu super spasioci, znam da kažem i Crveni krst. Iliti prva pomoć.

Dokle god biramo partnere koji su povredjeni ili zatvoreni znači da nekim delom verujemo da oko ljubavi treba da se pomučimo, da je osvojimo. Da se ljubav stiče i gradi kroz teške trenutke. I ne kažem da bolni trenuci koji su podeljeni ne stvaraju veće poverenje i bliskost, već kažem da to ne treba da bude baza, osnova odnosa. I potreba da budemo iznova privučeni osobama koje su emotivno povredjene/zatvorene.

Osobe koje žele da pomognu ili su u osnovi stabilnije od partnera, što pokazuju time što mogu dublje i više voleti, u suštini su ih izabrali jer imaju potrebu da su nekome potrebni. Veruju da će tako osvojiti njihovu naklonost i ljubav, tako što će biti tu, kada niko nije, kada je najteže.

Naravno polazi se od sopstvenih neispunjenih potreba, jer se u tom partneru vidi projekcija nas koja od drugih nije dobila šta joj je bilo potrebno u teškim trenucima. Kroz tu osobu kompenzuje se ljubav koja nije bila pružena, verujući da će tako ostvariti dublji odnos. I ne kažem da su osobe koje su sa partnerom koji im ne uzvraća istim intenzitetom mazohiste ili manipulatori (mada mogu biti) već osobe koje svoje potrebe projektuju na druge. Verujući da ako oni ispunje njihove  potrebe, da će onda oni njene/njegove. Trude se da zasluže ljubav. Naravno da napomenem, vrlo moguće da naše neispunjene potrebe nisu iste kao i potrebe partnera pa se tu pravi još veći jaz. Jer pretpostavljamo iz svojih iskustva ne dozvoljavajući da vidimo šta se sa tom osobom zaista dešava.

Tako da, kada se suočimo sa realnošću i uvidimo šta se dešava treba da se suočimo sa sobom i priznati sebi da niko do nas samih nije nužan da ispunjava naše potrebe. Jer našu prošlost možemo samo mi da izlečimo, tako i ta osoba. Ma koliko god se trudili ta osoba će prebroditi neke svoje teške trenutke kada bude bila spremna.

Zato budite iskreni, recite svoje potrebe, pokažite svoje osećaje ako naidjete na zid, zapitajte se šta pokušavate sebi i toj osobi da dokažete ostajanjem?

Ako je odgovor da ste dobra osoba, zapitajte se da li ste zaista dobra osoba ako vama nije dobro u tom odnosu?
Prvo budite dobri prema sebi, ne očekujte da to drugi rade umesto vas.
Tada vas neće više privlačiti uloga super heroja jer ćete svog pronaći
U sebi
I dozvoliti iskustva gde ste voljeni i volite jer to 
Zaslužujete.

Nemojte biti super heroji
Budite super prema sebi
I biće vam super,
Obećavam.


Oprostiću ali neću da zaboravim ...

by Magdalena Veljković

2018-12-18



Decembar 18. Osamnesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo O
Oprostiću ali neću da zaboravim ...

To samo znači da ustvari još nisi zaista oprostio ali si na putu tome. Jer zaista oprostiti znači videti celo iskustvo baš tako, kao iskustvo koje nas je načilo svesnijim, odgovornim, boljim. Samim tim nema se tu šta zaboraviti jer to iskustvo nije bilo tu da bi bili povredjeni već probudjeni.

A sve dok nosimo memorisano sa sobom ono što nam je učinjeno, to nosimo da bi znali da prepoznamo one koji bi mogli nešto slično da nam urade. Što znači da nemamo poverenja da su drugačiji ishodi mogući kao i da nismo razvili mudrost da znamo da prepoznamo i bez uspomene, bremena prošlosti.

Kada dete nauči da hoda, ne nosi sa sobom hodalicu koja mu je pomogla da to nauči, već nastavlja da hoda, samostalno. Ona je bila samo sretstvo da bi se dete razvilo i stasalo da može i bez nje. Tako i sa zaboravom, kada naučimo šta treba iz tog iskustva ne moramo da ga nosimo jer više se nećemo vraćati, padati ili biti privučeni istim. Dok dokle god ne naučimo šta je potrebno, svedočićemo sličnim iskustvima bez obzira na sistem odbrane kao i težinu uspomene koje nosimo kao alarm za opasnost.

Zato ako ne možete da zaboraviti znači da još ne priznajete sebi da niste žrtva, tj da niste razvili potencijal koje je to iskustvo nosilo sa sobom. Ne kažem da je lako prepoznati i razviti taj potencijal ali nije ni teško i dolazi prirodno kada prihvatimo da to iskustvo nosi sa sobom lekcije.

Zato vratite se u iskustvo koje ne možete da zaboravite i zapitajte se:

Koju osobinu/ vrlinu nisam još uvek razvio/razvila a mogao/mogla sam ?

Priznajte sebi da to postoji i oslobodite se stega koje vas veže za to iskustvo, a to je odbijanje sopstvene odgovornosti u tom iskustvu.

I nemojte se zadržati kod obazrivosti već idite dalje. Mogao sam npr da razvijem bolju komunikaciju, da se više posvetim sebi, manje očekujem da drugi znaju šta me povredjuje. Mogli smo možda da budemo više ljubav i razumevanje a manje osudjivanje i odbacivanje te osobe. Mogućnosti je bezbroj kada se otvorite za mogućnost da one postoje.

Zato nemojte smatrati da to što odbijate da zaboravite vi nešto dobro činite za sebe, da se time štite. Da, štitite se ali od novih, drugačijih iskustva jer ste stalno u startoj poziciji da se odbranite od ove situacije ponovo. Vi tada zaista ne živite već čekate da se to (ne)ponovi.

Tako da želim vam da uvidite sebe u tom isksutvu a ne samo drugu stranu. Zapitajte se zašto se to baš vama desilo, zašto vam je to bilo potrebno i kako to iskustvo može da vam bude korisno. Jer može ali morate da odustanete od toga da je neko kriv a da ste vi žrtva. A ako nećete i to je u redu, bićete u sličnim iskustvima gde ćete se osećati kao žrtva jer se niste razvili. Iako će izgledati da se stvari menjaju, menjaju se glumci ali predstava je i dalje ista. I biće reprizirana dokle god ne izaberete da više ne igrate istu ulogu.

Želim vam da izrastete kao lotos iz tog iskustva, da iz tog mulja i bola izvučete najbolje i da procvetate.
Želim vam slobodu od prošlosti i uspomena.
Želim vam potpuno nove vas i potpuno nova iskustva.
Zapamtite, sve je na vašoj strani i sve se dešava zbog vas.
Čak i kada tako ne izgleda.


Pao si u mojim očima ...

by Magdalena Veljković

2018-12-22



Decembar 19. Devetnesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo P
Pao si u mojim očima ...

Znate da je svaki od ovih tekstova bespolni, tako da se odnosi i na aspekt Pala si u mojim očima ... Bez obzira na pol, starosno doba svi smo mi skloni OČEKIVANJIMA. Što je veće očekivanje to su veća  Razočarenja. Jer priroda čoveka je nepredvidiva, autentična, niko ne može 100% predvideti svoje reakcije u iskustvima koja nam se nisu desila, tako da je sasvim blesavo sa naše strane da verujemo da znamo šta neko misli, želi ili kako će se ponašati kad često ne znamo ni za sebe.

Progutajte gorku pilulu, želite da kontrolišete. Želite da upravljate nekim ili makar da imate sigurost i ušuškanost uz nekoga. Dokle su te potrebe prioriteti i nisu ispunjene iznutra, uzaludne su. Iznova će se razočaranja ponavljati iako će se "krivci" smenjivati.

Očekivati da se neko ponaša kako mi smatramo da je ispravo jednako je blesavo kao da očekujemo da nam zubi budu čisti samo ako neko drugi o tome razmišlja. Da li će zaista zubi biti oprani nemaju baš nikakve veze sa misliocem već sa činiocem. Ako činioc ne opere zube apsolutno je nebitno koliko i kako je neko razmišljao o tome.

Naravno da bi bili razočarani znači ujedno da imamo usadjen i višak odgovornosti koji očekujemo da i drugi ispunjavaju. Oni će nas razočarati  da bi taj višak otpustili. Jer mi smo samo zaduženi za kvalitet percepcije našeg iskustva. Da pojasnim, mi nismo ovde da bi kontrolisali realnost već da je celovitije, potpunije doživimo kakva ona jeste. Živa, vibrantna i spokojna. Ali za to je potrebno ne preuzimati ništa više do lične odgovornosti za sopstveno iskustvo. Što samim tim znači da ne možemo ni biti razočarani jer od drugih ne očekujemo. Već im kao samostalne individue puštamo da budu sve što jesu i budemo ono što mi jesmo.

Najveći uticaj širimo svojim postojanjem, mada često verujemo da je od toga bitnije ono izrečeno ili učinjeno. Mi možemo i reći nešto zbog drugih, i uraditi nešto za njih ali naše postojanje ima veze samo sa nama. Tako da kakvi su nam odnosi sa drugima ne ukazuje nužno kakvo je naše sveukupno iskustvo življenja. Jer život može biti i žrtvovan za ono što se smatra da je za više dobro i samim tim smatrati da i drugi treba učiniti isto.

Idealno tlo za razočarenja je imati prevelika očekivanja prema samom sebi i onda to očekivati da i drugi makar slično rade. Ne shvatajući da oni to upravo ne rade da bi nam pokazali da može drugačije, lakše. Sve se to dešava da  bismo preispitali ne njihovu vrednost već sopstvenu opterećenost. Prevelikom odgovornošću kako  normama tako i  obavezama. 

Samo osoba koja puno osudjuje sebe može i druge. Zato kada vam ubuduće neko zasmeta za oko, setite se da je upravo tu da bi skinuo neku mrenu sa očiju koju sami ne vidite. A baš ukoliko primite skrivenu poruku tog glasnika videće jasnije. Dalje od tudje procene i bliže lične samosvesnosti.

Svaki pad je tu  da bi se vinuli više, lakše i bezbrižnije. Zato naučite iz tog pada šta je potrebno i krenite dalje celovitije bez potrebe da krivite vremenske prilike ili neprilike već sa svesnošću da svako godišnje doba ima svoju smislenost. A i vetar suprotnog toka može biti poletan ukoliko promenimo smer kretanja, jer nekad nas sve odvraća jer ne trebamo ići tamo gde smo krenuli a nekad je to znak da idemo uprkos svojim granicama pa treba da nastavimo.

Kompas je u tebi, osećaj ne vara ali više o intuiciji u nekom sledećem tekstu.
Do tada prestani sebi da padaš u očima, prihvati tu gde jesi
Onda ćeš mnogo lakše dopustiti da i drugi budu
Gde žele, gde biraju, gde im je potrebno.
Jer niko od tebe ne traži da izigravaš Boga
Već da vodiš božanstven život.
Seti se odgovoran si samo
Za svoje iskustvo,


Raskid ili prevara ...

by Magdalena Veljković

2018-12-22



Decembar 20. Dvadeseta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo R
Raskid ili prevara ...

Bolje rečeno raskid ili oprostiti prevaru... Svaki pad, prevara, izdaja mogu imati ishoda dva. Prvi je dublji, iskreniji odnos nego pre tog iskustva. Ili suočavanje sa realnošću kakva jeste i svesnost da ne možemo preći preko toga. Oba su sasvim validna, samo je bitno da svako vidi šta je uskladjeno sa njim. Jer ne treba čovek ići protiv sebe koliko god da imamo dobru volju. Nekome će rešenje biti pauza, da osoba sazna šta želi i kako dalje. Šta god, samo je bitno da budemo sa samom, odlukom i izborom uskladjeni.

Prvi put koji sam navela je teži jer svaka osoba prihvata deo svoje odgovornosti u toj prevari. Zašto je neko prevaren? Mogu biti razni odgovori, sama srž je po meni neki vid nesigurnosti jer joj je to iskustvo deo puta, donekle je ta osoba podsvesno verovala da postoji neko bolji za partnera ili se toga plašila. I sasvim je u redu to nekada osećati ali onda se to iskomuicira, ne potiskuje se. Jer sve što je potisnuto poraste dokle god ne bude toliko veliko da se suočimo sa njim.

Drugi način je odlazak jer nam je previše. To osećamo kao izdaju na ono što smo imali i ne možemo opet verovati toj osobi. Sasvim je u redu tu odluku doneti jer preći preko toga a ne oprostiti je prosto početak pakla za obe osobe. Onda bi svaki tren bio ispunjen sumnjom, svaka rasprava povezana sa osećajom tuge i boli iz prošlosti. To niko od vas ne zaslužuje, ako već ne umete zajedno nemojte se terati da ostajete tamo gde osećate da neko ne vidi vašu vrednost. Ili gde osećate da ćete iznova biti zamenjeni.

Po meni i osoba koja je prevarena i koja vara su nesigurne. Lično nisam se sa tim suočila jer sam svakom partneru davala potpunu slobodu, dogovor je bio jednostavan: Nemoj da budeš sa mnom zato što tako treba, budi sa mnom jer to želiš. A ako se pojavi neko skladniji za tebe, neko ko te čini srećnijim a svet smislenijim molim te budi sa tom osobom. Želim da si srećan pa i ako ja ne budem deo te sreće. Znali su da uvek imaju izbora i nekada se odnos prekidao ali nikad nisam krivila treću osobu već sam to videla kao indikaciju da odnos koji je bio aktuelan je prosto završio svoje i sada neko drugi može sprecifičnije/konkretnije/lakše i lepše ispuniti potrebe i radost sa voljenom mi osobom.

Ne kažem da je moj pogled ispravan meni je doneo lakoću i ljubav kakvu sam želela. Ne onu bajatu, biram te jer ne znam da li zaslužujem više ili se plašim da neću naći nikoga. Već onu biram te iznova, vidim tvoju vrednost, cenim te, volim tvoje prisustvo, divim ti se. I dok je tako neka je jer predivno je. Bez pritiska, očekivanja ili obećanja, svako je slobodan ali je najdivniji osećaj biti iznova izabran. Ta mogućnost izbora daje čar da iznova dublje cenimo, volimo i poštujemo jedno drugo.

A i sam pogled da ako neko izabere drugog/drugu meni je donosilo jasnoću. Vauuuu, ako postoji bolja osoba za mog partnera, to znači da postoji i za mene. Da on to nije uradio ne bi me otvorio za spoznaju da postoji nešto bolje/drugačije/uskladjenije za mene. Prosto kada imamo pogleda da se sve dešava za naše dobro dozvoljavamo da ga vidimo.

Ne kažem da je uvek lako ali bitno je da budete sa sobom na TI,
Kakva god odluka bila neka bude VAŠA
I neka se zbog nje osećate voljeno, spokojno i mirno
Jer onda je to ispravna odluka za vas u tom trenutku.
Koju možete isto tako promeniti,
Bitno je samo da se slušate i donesete izbor za sebe,
A ne odluku za decu/muža/ljubavnika ili društvo
Setite se živite život jednom
Živite ga za sebe
Jer kada je vama dobro
Tek tada može biti dobro
I ljudima oko vas.


Svadja ili Rasprava ...

by Magdalena Veljković

2018-12-22



Decembar 21. Dvadesetprva tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo S
Svadja ili Rasprava ...

Svaka svadja je komflikt dve istine. Dok je rasprava otvorenost da se istine preispitaju. 

Kada se ljudi svadjaju ne čuju se, niti to žele. Prosto sve vreme gledaju kako će najlepše da pojasne ono u šta veruju ne dozvoljavajući čak ni da saslušaju drugu stranu. Pa i kada joj dozvole da se iskaže, slušaju je ali je ne čuju. Već se automatski pripremaju da raspale paljbu čim im se prilika ukaže. U svadji strane se osećaju napadnuto, odbačeno čak nevoljeno. Iako je istina da se neko samo ne slaže sa nama oko nečega. Ali naša vezanost za istinu čini da se tako osećamo. Koliko smo se identifikovali sa našom istinom pokazuje  koliko će nas razgneveti neslagadje druge osobe sa njom.

Rasprava je konstruktivni vid u kome verujemo da sve što nam dolazi u iskustvo tu je da bi bolje shvatili svet oko nas. Otvoreni smo za dijalog ali isto tako sami donosimo odluke, izbore jer se istina uvek pre svega oseti nego da se zna. Tokom rasparave obe strane saslušaju i podele različita vidjenja, dozvoljava se da se desi razmena. Da svako sazna malo više i vidi dalje od onoga što je videla pre. Tada želiš da čuješ sagovornika jer ga vidiš kao prijatelja. 

Dok kod svadje ljude oko sebe vidimo kao neprijatelje, koji pokušavaju da unize naše vrednost ili naše ideale. Možete primetiti da ljudi koji su žustriji u iskazivanju svog mišljenja kažu da su to ljudi od starog kova. Pa porazmislite malo o tome. U suštini time se kaže da su oni okovani svojom istinom toliko jako da sve što je iole drugačije odbacuju jer se osećaju nepoštovano/nevoljeno/necenjeno ako neko ne deli pogled na svet kao i oni sami.

Svi smo imali, imamo i imaćemo povremeno te izlete vatre i nesvesnog nije to problem. Problem nastaje kada stvaramo opravdanje i priču zašto je to tako ispravno uraditi. Verujem da što je čovek otvoreniji redje zauzima stavove jer zna da je svako biće drugačije i dozvoliće mu da to i bude jer je dozvolio i sebi.

Svadja je stopiranje evolucije, upoznavanja osobe, kao i sebe, a ujedno i spoznaja novog smisla oko iste stvari. Prosto odbijanje da verujemo da smo najpametniji, najsvesniji ili najmudriji. Čim se nerviramo to je pokazatelj da nešto u vezi naše istine ne štima. Jer da je sve sa njom u redu ne bismo mi sami imali neku reakciju jer se ne bi osećali ugroženo. Verovali bi u nju ali ne bi očekivali da to i drugi rade. Verujemo u to jer nam služi a ne jer želimo da pripadamo nekoj grupaciji.

Kada sam pre dve godine čula rečenicu od Ivana Bavčevića : Istina je sa svih strana ista. 
Osetila sam je i to mi je donelo lakoću.

Da kad god bih se sa nekim svadjala, prepirala značilo bi da i sama verujem u neku ograničenu, nepotpunu istinu. Tada, kada bi se sa nekim prepirala znam da postoji dublja istina za obe strane. I za mene i za drugu stranu, moje je da čujem poruku koja mi ona donosi bez dužnosti da to isto i druga osoba poželi.

I tada kada se ne osetim ugroženo, kada ne bi osetila da me neko napada već da mi pomaže da dublje spoznam istinu čula bih je. Čula bi ono što stoji iza svega ono što bi Um ograničio i odbacio. I tada su rasprave tj razgovori bili konstruktivni mada opet kažem bitno je naše iskustvo koje živimo, bez dužnosti da odlučujemo ili nekome prenosimo znanje.
Podeliti sebe možemo i samom tišinom, prisutnošću. Nema potrebe onda za objašnjavanjem ili pravdanjem, samo saslušamo i dozvolimo da se desi šta treba.

Ne konkretno ono što želimo već oni što je potrebno.
Jer nema nešto što se desi slučajno.
Sve je namerno.
Sa namerom da bi se probudili.
Slušajte sebe i čujte druge,
Mnoge istine će tada biti otkrivene
I mnoge zablude će tako biti
Otklonjene.


Ti nisi ono što želim ...

by Magdalena Veljković

2018-12-23



Decembar 22. Dvadeset druga tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo T
Ti nisi ono što želim ...

Ovu temu ću krenuti malo obrnuto jer obično smislenost ostavim za kraj a u početku navedem šta je ono što smatram da je uzrok ili okidač tom stavu ili pogledu na ljubav. Pa da krenem ... 

Zaista srcem osetim da je sve u jednoj osobi. Sve možemo proživeti sa jednom osobom jer je ceo kosmos u svakom od nas. Ali našoj ličnosti nije svako kompatibilan i zato imamo potrebu za širokim asortimanom učitelja koji će nas osloboditi od iste, od našeg identiteta, od naše ličnosti.

I zaista bilo bi divno da možemo ovo sebi priznati jer bi potraga prestala ali isto tako svaki čovek traži najveću uskladjenost sa sobom pa na tom putu odbacuju one koje tako ne osećaju. Kao sebi srodne ili slične.

Ali pre svega mi treba da budemo ono što želimo a ne da projektujemo neispunjene želje kroz druge jer onda će uvek nekome nešto nedostajati i faliti jer nam oslikavaju našu iskrivljenu percepciju da nama nešto nedostaje.

I sasvim je u redu da osećate šta želite ili ne želite, samo znajte da vi zaista i ne znate koje su vaše istinske želje. A što više odbacujete svet oko sebe znači da odbacujete i svet u sebi. Svi ljudi oko nas su tu da bi nas upoznali kako sa našim svetlom tako i sa našim mrakom.

Obično kada nam neko otkriva našu svetlu stranu prijatno nam je i želimo sve više da budemo u prisustvu te osobe. A isto tako postoj i oni koji oslobadjaju naš mrak. Prošle boli, zaostala zameranja, neoproštena tugovanja i zakopane sene prošlosti. Svako će nešto probuditi u nama i možemo mi otići ako nam se ne svidja ono sa čim su nas uutar nas suočili ali to ne znači da smo nešto rešili ili da je nešto nestalo. Ono sa čim su nas oni suočili a mi odbili da vidimo, neko drugi će nam na drugačiji način predočiti. Sve dokle ne vidimo svoju puninu, i svetlu i tamnu stranu. A kada je vidimo nećemo druge videti nepotpune već  kao  životne putnike koji su na putu svog otkrića. Pa nećemo ih gledati kao nekoga ko treba da ispuni naše želje već kao nekog ko nam prenosi neku poruku,  ko budi neko zaboravljeno znanje i donosi neotkrivenu svesnost.

Tada jako dragoceno prilazimo i dopustimo da nam pridju ljudi, svesni svake tvari i bića na ovoj planeti. Svesni sklada i plana koji se odvija u našoj igri svesnosti i otkrića.

Jedino sam zahvalnost veću od one koju sam osećala prema ljudima koji su otkrili svetlo u meni, doživela prema onima koji su me suočili sa mojim mrakom. Jer tamo je bio pokopan sav potencijal da otkrijem sve što jesam. I svi ti koji mi nisu bili po meraku ili u kojima sam videla neku falinku ili su me povredili, odbacili bili tu da oslobodim viziju savršenosti i postanem prijemčivija za širi spektar ove stvarnosti i kreacije.

Kada se otvoriš i prihvataš svoj mrak, paleta boja se proširi. Samim tim osudjivanje smanji i razumevanje proširi.
Samo napred zavoli se u svakoj kapi, prigrli svaku ćeliju i polako ali sigurno
Sve će manje biti onih kojima će nešto faliti
Jer ti sebi više nećeš faliti
Niti falinke u sebi sakupljati već
Razgradjivati i ceo novi svet
Otkrivati.


Ćutanje ili Iskrenost ...

by Magdalena Veljković

2018-12-23



Decembar 23. Dvadeset treća tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Ć
Ćutanje ili Iskrenost ...

Otkrila sam skoro najveću kontradiktornost koja mi je donela lakoću, a ona glasi ovako:
Tišina nekad bolje može preneti istinu nego hiljadu i jedna reč. Ali biti u tišini i nšto prećutati nije isto.

Veliki sam fan Istine i volim je u svim oblicima i na svim načinima iskazanu. Neću reći da je lako prihvatiti/čuti tudju istinu ili preneti/podeliti svoju ali kada mišljenja, stavove, verovanja, svoje i tudje ne shvatamo lično onda nestaje i uvredljivost.

Kažu istina boli, ali koga? Naš ego, našu ličnost jer kada se nešto ne slaže sa nama osećamo da nas neko napada ili ne poštuje. Daleko je to od istine, svaka osoba ima svoj mikro kosmos koji je sačinjen od svih predhodnih iskustava koja su ga navela da u to veruje. Jako je teško nekoga ubediti u svoju istinu jer onda osporavaš njegovu a on ima dokaza na pretek da je njegova ispravna. Kao i ti.

Iskustvo je neprenosivo. I to je cela istina, ono što si doživeo zbog čega je tvoj svet stvaran postao ne može se preneti nekome ko nije imao slična ili identična iskustva jer on ima sopstvena, koje ne mora biti kompatibilno tvojoj istini.

Ali daleko bitnije od toga šta je istina je šta znači biti iskren. A mi to mešamo. Jer kada prenosimo istinu mi imamo potrebu da nas neko čuje, da neko poveruje u to što verujemo. Dok kada smo iskreni iskazujemo se bez imalo očekivanja da to nešto treba da promeni kod sagovornika. Govorimo iskreno o sebi a ne o našim miljenjima ili stavovima. Kada smo iskreni govorimo o svojim osećajima.

Potrebno je imati JA govor u komunikaciji, ne u smislu da prepričavamo svoje priče ili verovanja već da govorimo, da iskazujemo kako se osećamo. Jer kroz takva iskrena otvaranja zaista puštamo nekoga u naš svet i ne samo naš svet, već mu dopuštamo da upozna naše biće.

Iskrenost je uvek najbrži put ka kraju odnosa ili produbljenju odnosa. Meni je mera kvalitetnog odnosa koliko mogu biti iskrena, svoja, potpuna. Koliko će i ono što nas deli ako iskreno govorimo iz sebe biti tu i da nas spoji. I samim tim takve odnose i imam, iskrene. Neki moji prijatelji kažu, ne Magdalena ovo su više brutalno iskreni razgovori, pa se nasmejemo jer jeste tako. Toliko smo iskreni da znamo da nećemo biti pogrešno protumačeni već da imamo pravo da budemo otvoreni i ogoljeni u onome što jesmo i što osećamo. I samo kada smo potpuno iskreni upoznajemo sebe i drage nam ljude.

Dok kada ćutimo štitimo naš svet i ljude on nesvesnog dela nas i njih. Kada ćutimo uglavnom to radimo jer ne želimo nešto da narušimo ili nekoga da povredimo. Ali kada govorimo iz ljubavi a sagovornik voli sebe/nas iskrenost je uvek put do dubine, do sjedinjenja, do bliskosti. Put do boljeg, jačeg odnosa. A ako ne, onda to i nije odnos koji je možda najpogodniji za konstruktivan rast. Ali ako je svesni izbor da se u njemu ostaje,  podržavam. Jer ko sam ja da se ne slažem xD

Samo budite svesni da pre svega treba čovek biti iskren prema sebi i to surovo iskren. Da vidite šta vam prija, šta ne. Šta vas ispunjuje a šta troši.
Kako i zašto planete i kako možete sebi pomoći?
Kako možete sebi olakšati i kako sebi otežavate?
Kada budete bili potpuno iskreni sa sobom moći ćete i sa drugima.
Jer drugi odnosi su samo produžetak odnosa koji imamo sa sobom.


Usamljenost u vezi?

by Magdalena Veljković

2018-12-31



Decembar 24. Dvadeset četvrta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo U

Usamljenost u vezi? 


Negde sam pročitala :  Ljubav je kada čuvate samoću jedno drugome.

I zaista u odnosu je divno da svako zadrži pravo na vreme za sebe, da bude individua i da slavi život na način koji je njemu poznat i od pre. Jako puno ljudi kada su u odnosu postanu MI, pa gledaju da imaju što više poveznica i zajedničkih aktivnosti da bi im odnos bio jači. Dok one aspekte koji su različiti gube jer prave kompromise i prilagodjavaju se osobi preko puta sebe. 

To nikad nije rešenje, jer se tako gradi zavisnost a ne zdrav odnos. Zdrav odnos treba polaziti od nas samih. Od našeg odnosa sa sobom, ako u tom odnosu nismo slobodni i zadvoljni nećemo zaista imati šta da ponudimo bezuslovno, iskreno i bezrezervno. Dokle god očekujemo da partner ispuni naše potrebe osećaćemo se manje voljeno ili usamljeno. A u stvari i nije njegov posao. Njegov deo odnosa je da deli divotu koju nosi u sebi. Ako se svako od nas bavi zadovoljavanjem potreba ovog drugog ko će misliti na nas? Jer jedino mi znamo šta je nama potrebno, kada i koliko.

Tako da kada sebi dozvolimo samoću nestane usamljenost. Kada naučimo da ne zavisimo ni od čije pažnje otvaramo se za divan odnos u kome možemo dobiti/primiti i više nego pre jer tada imamo toliko toga da pružimo. A i otvorili smo se za dobre, zdrave odnose jer takav gajimo prema sebi.

Naravno, ako se u odnosu ne osećamo poštovano/prihvaćeno ne znači da ćemo u njemu svejedno ostati i ako ostanemo to će biti svesna odluka i nećemo zbog toga očajavati i manje voleti sebe ili partnera. Nekad su neke faze teške, nimalo prijatene ali ako se kroz njih okrenete sebi, stvorite bliskost sa sobom, vrlo je moguće da će se i sam emotivni odnos produbiti i postati bolji nego ikad. 

Nisu svi teški trenuci tu da nas slome, uglavnom su tu da nas ojačaju. A i kada nas slome to se desilo da bi nešto otpustili i iznova se novi u sebi rodili.

Tako i sa usamljenošću, to može biti trenutak početka divnog odnosa sa sobom koji će možda rezultirati divnim, intimnijim odnos sa partnerom. A iako ne, pa šta? Sada više ne možete biti usamljeni, imate sebe. To je sve što vam je oduvek bilo potrebno. Stabilnost unutar sebe i znanje da ste vi sebi i obala i stena. Da ste ujedno jaki i meki. Sve ste, zato se nemojte tražiti u drugima.


Finoća ili Bezobrazluk?

by Magdalena Veljković

2018-12-31



Decembar 25. Dvadeset peta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo F

Finoća ili Bezobrazluk?


Jako dugo sam bila nesrećno fina ili fino nesrećna. Kako god okrenete mislim da vam je jasno. Finoća mi nije donela puno toga iako sam je koristila kao osnovni alat za zdrave, skladne medjuljudske odnose.

 

I sećam se tog dana, kada sam se maksimalno prilagodila. Tudjom glavom mislila, stavila se u tudju kožu da niko ne bi bio povredjen i da bi svako zadržao osmeh na licu. Kada sam sav napor uložila da ispade bezobrazluka, prekipa i drčnosti opravdam i tišinom propratim sve što se dešava. I nije se desilo. I dalje su biti namrgodjeni, nezadovoljni i još su mi prosledjivali osećaj krivice. A sve sam to i sama bila ispod te finoće.

Oh tada sam ja proključala i rekla sebi : Ako ne možeš svima ugoditi, ugodi sebi. Bar neka tebi bude lepo.

I ta famozna rečenica koju sam rekla majci u tom periodu: Mama, da imam dva života možda bih jedan živela po tvom a drugi po mom. Ali pošto imam jedan, ne želim da priuštim sebi luksuz da te krivim zato što nisam imala hrabrosti da živim svoj.

To je ja mislim bila najhrabrija odluka koja je donela toliko uskladjenosti i bliskosti sa mnom. Odlučila sam umesto da budem fina budem iskrena. Umesto da se svima prilagodjavam vidim šta meni prija i gde se meni ide/šta se meni jede/šta se meni radi. Umesto da mislim na sve druge krenula sam da mislim na sebe. I suočila sam se sa iluzijom Bezobrazluka. Nisam bila bezobrazna, bila sam Svoja. Mada nekima sam može tako i izgledala.

Što je sasvim logično, ako stalno bez uslova nekome ideš uz dlaku prvi put kada ideš kontra upašće im u oči i opalaaaa sve naklonost će splasnuti, jer nije bila iskrena. Hvala Bogu nisam imala puno odnosa gde sam doživela odbacivanje što sam ja – ja. Mnogima je jako prijalo da otkriju da neodlučna vaga ima svoj stav nego se zbog diplomatije i finoće nećka da ga pokaže i iskaže.

Mnogi odnosi su zbog te iskrenosti postali dublji, rekla bih prešli su na sledeći nivo bliskosti. I to me je oduševilo. Što sam više bila svoja to sam više bila okružena ljudima koji dele sličan pogled na svet, pa i kada ga ne delimo otvoreni smo da ga kroz oči sagovornika bolje spoznamo svet oko nas.

Zaista verujem da je to bila najbitnija odluka u mom životu, da verujem svom unutrašnjem glasu pre nego kalkulaciji mog uma koja bi sve strane pre odluke zauzela ali ne i najbitniju, moju.

Tako da za kraj godine želim da kažete NE onome što vam ne prija, jer tako poštujete, volite sebe. Tako dajete sebi prostora da vidite šta osećate, želite i šta vam je potrebno.

U ovoj novoj 2019oj želim vam da skinete masku Finiće i postanete Bezobrazno, Beskompromisno Svoji.

Setite se, ovde ste da živite svoj život a ne da ga živite za druge.


Hoću samo ne znam šta ...

by Magdalena Veljković

2018-12-31



Decembar 26. Dvadeset šesta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo H

Hoću ali ne znam šta ...


Sve što je zaista za mene nikad nije bila moja svesna želja. Možda me je to ohrabrilo da izgubim potrebu da želim. Sve što treba pronaći će me, moje je samo da budem svoja.

Dosta je ljudi znalo da me pita kako si odabrala da postaneš PEAT procesor, kako si odabrala da pišeš, kako si završila obuku za revitalizaciju materice. I čuveno pitanje moje majke:

Šta ti zaista radiš? Opredeli se za jedno i budi u tome.

I istina je da ništa od toga nisam odabrala, sve je to odabralo mene. Preciznije život mi je to servirao kao desert za svo predjelo i glavno jelo koje nisam odbila da pojedem iako je često bilo neukusno.

Od malena život je za mene bio borba, sa 6 godina sam na traktoru sa porodicom izbegla iz Prizrena za Beograd. Bila svedok svakodnevnom nasilju u porodici. Promenila tri osnovne škole. Bila ismevana, ponižena. Upisala po svojoj volji pogrešnu buržujsku gimanizu gde sam imala samo jednog prijatelja. Imala epilepsiju, napade povraćanja. Bolnice, infuzije. Pa fakultet i tad je polako krenulo da svanjava.

Ali kao što možete da vidite ja sam se stalno trudila da preživim, nisam imala nešto posebno vremena da maštam ili nešto želim. Ono u šta sam zaista verovala je da je Bog pravedan i da sve ima smisla. Sećam se dok sam slušala viku i dreku skupila bih se u svom krevetu i mantrala. Ovo je samo prvi deo života, Bog je pravedan, u drugoj polovini, ja sam srećna.

Sad su mi suze u očima jer je ta mala devojčica samo verovala da je Bog pravedan i gutala sve što joj se servira. Verujući, biću srećna.

I sada sa 26 godina srećna sam i nemam želja jer sam videla kuda me taj krivudav put prepuštanja i poverenja vodio. Doveo me je do spokoja gde me je sve samo pronašlo. I zaista vam kažem nisam sanjala da ću sve ovo biti, a tek sam dete, ali sve me je pronašlo. Bez moje svesne težnje, samo poverenje.

Tako da ne znam ni sada šta sve mogu biti. Ali želim da otkrijem šta sve mogu i da dopustim da me pronadje sve što jeste za mene.

Mogu napisati knjigu u godini koja dolazi, mogu naučiti da šijem (na poklon sam dobila mašinu za šivenje), mogu da naučim da sviram ukulele i kalimbu. Mogu otvoriti u Zagrebu, Banja Luci, Beogradu, Novom Sadu, Skopju, Beču SPA za negu materice. Mogu držati obuke za PEAT procesore, mogu osmisliti razne radionice za povratak sebi. Oh daaa opet do Sopotnice i tamo nešto divno organizovati.

Mogu, mogu, mogu sveee i nema granica.

Možeš, možeš, možeš i ti sveeee, nema granicaaaaa.

I nije potrebno da znaš šta, dovoljno je da veruješ da neko zna. Da budeš blesavo svoj.

I da, nemoj odbiti da pojedeš sve što ti život servira. Seti se tada preskačeš i desert.
A desert, mmmm je njama njama.


Cvilim za ljubav ...

by Magdalena Veljković

2019-01-18



Decembar 28. Dvadeset osma tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo C

Cvilim za ljubav ...

Vremenom sam nekako to shvatila, da je najveći oblik Božanske ljubavi kada nas ostavi same. Bez iskustva, bez distrakcija, bez partnera ili željenog, šta god to bilo.

Kako to mislim? Pa lepo, ne skrećemo sebi pažnju na ta dostignuća ili kako da ih održimo u našem iskustva već šta se dešava sa nama, zašto su neka polja zaključana za nas.

Najveći rast, promena i kvantni skok desi se kada smo bez ičega ili onoga na šta čekamo jer shvatamo da se sve dešava unutar nas. Da smo mi uzrok i nemira i spokoja. Dok ne priznamo prvo ne svedočimo drugom.

Sećam se te emocionalne hibernacije koja je trajala četiri godine, bez partnera, bez neke posebne i potrebe za njim. Ali sam svakako mogla da osetim da želim da budem voljena. I to bih nadomeštala vidjanjima, druženjima, izlascima. Kao da sam htela da taj prostor ispunim osećajem da moj život ima smisla i da to što nemam partnera ne znači da manje vredim, u što sam tada i verovala. Želela sam da ispunim svoj život, da mi postane sadržajan da ne bih morala da se bavim unutrašnjom prazninom.

Jer dokle god cvilimo, okolo molimo ili tražimo ljubav znači da nismo ispunili svoju prazninu. Znači da nismo osvestili svoju puninu.

Svi se mi rodimo potpuni i svi jesmo potpuni i sada, kako god da se osećate ili gde god da ste sada. Jeste, potpuni ste. Samo tokom odrastanja gubili smo taj osećaj i svako odbijanje ili neuzvraćanje ljubavi na adekvatan, nama željen načim protumačili smo kao da nešto nije u redu sa nama, da smo nepotpuni, da smo nesavršeni.

I krenuli da tražimo ljubav, bolje rečeno potvrdu da je sa nama sve u redu. To se nekako povezalo sa poljem da li si u vezi ili ne. Jer ako si u vezi ili braku kao da automatski znači da si potpun, dovoljan i bitan jer te je neko odabrao. Dok ovi koji su sami, gledaju se ispod oka jer se potajno veruje da nešto sa njima nije u redu inače bi imali nekoga.

E u tome je stvar, jako često ljudi ostaju u vezi/braku jer im treba ta potvrda, pa dvoje nesigurnih poveruju da zajedno grade tu celinu. Dok jako često oni koji su sami ne žele da ulaze u bilo kakvu vezu ili odnos sem ukoliko nije kvalitetan i ispunjen svime onim što i sami sebi pružaju.

Zato kažem da je ostati sam, najveća milost jer onda ispuniš sebe svime na šta si čekao i onda ne pristaješ ni na šta manje od onoga što istinski zaslužuješ. Isto tako celovitu osobu, koja neće cviliti za ljubav, koja neće tražiti dokaze da je voliš. Već osoba koja vidi, koja voli sebe i koja želi da podeli svoju divotu sa tobom. Baš kao i ti sa njim/ njom.

Zato nemoj cviliti ili tražiti, tu si. Upoznaj se sa svojom posebnošću i znaj, predivan si/ predivna si.


Čekam, ali dokle ?

by Magdalena Veljković

2019-01-18



Decembar 29. Dvadeset deveta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Č

Čekam ali dokle ?


Strpljenje je jedna od najvećih kvaliteta i vrlina koje čovek treba da razvije. Jer strpljenje znači poverenje da će sve doći u pravo vreme a da mi u medjuvremenu ispunjavamo dane i sebe ljubavlju, radošću, uživanjem i posvećenošću.

Čekanje je tu da bi prestali da čekamo i počeli da živimo, ovde i sada. Sa onim što imamo, koliko imamo. A uvek, baš uvek imamo ono što je potrebno. Novi dan, novi dah, srce koje kuca, dovoljno.

Mada znam da je ovo bila lekcija koju sam prvu naučila da bih dopustila da se život dešava svojim tokom. Nije bila najteža ali je bila izazovna. Jer sećam se da sam u početku glumatala strpljenje da bih što pre dobila ono što želim. Znate ono Fake it till you make it.

Ali a – a, možda možeš glumiti sreću ili orgazam, možda možeš zavarati druge ljude da se drugačije osećaš od onoga kako jeste ali Boga, njega ne možeš. Ne možeš malo da mu se prepustiš da bi došao do onoga što želiš. Jer ti ne veruješ ti onda manipulišeš energijom i kreacijom. A to se ne može, dok smo mi pijuni Kreator je sam kralj/kraljica najbitniji činilac, ti ćeš ići ali tvoj put treba biti usmeren ka njemu a ne ka tvojim željama. Jer budimo iskreni mi ni ne znamo šta želimo.

Većina naših želja dolazi iz nesigurnosti i želje da budemo dopadljiviji, uspešniji što automatski znači da nismo svesni ko smo, već želimo nešto da postanemo.

Čekanje je nepoverenje, čekanje je sumnja ne samo u sebe već i u celu kreaciju. Ali neosnovano jer nikada te kreacija nije razočarala, samo te je štitila, od tvoje nesvesti i od onoga što bi te zaglavilo u polje sticanja a ne kreiranja i stvaranja.

Seti se nikad nisi zapovedio ili molio da Sunce izadje, da srce kuca da dah bude udahnut, sve što te u životu drži već se samo od sebe dešava i savršeno funkcioniše. Zato umesto da sumnjaš dopusti više, da te ta sveobuhvatna inteligencija prožme i pokaže koliko život može biti jednostavan i lep ukoliko prestaneš da trčiš i kreneš da hodaš. Korak po korak, tvoje je da koračaš a On će ti put sam stvoriti i do svega što ti je namenjeno dovesti.

Zato znaj dok bi naša svest pokušavala da pijunom osvoji kraljicu, Bog želi da osvestiš da si ti  Kralj/Kraljica i da prekineš igru dokazivanja, jurnjave i nesigurnosti.

Ništa mi u stvari ne čekamo, osim sebe. Čim sebi u susret podjemo vidimo da sve dolazi u pravo vreme. Možda ne kada želimo, već onda kada je potrebno, namenjeno i sudjeno.


Džek - pot

by Magdalena Veljković

2019-01-18



Decembar 30. Trideseta tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Dž

Džek - pot 

Mhm svakome od nas se bar jednom desilo sigurna sam, da smo poverovali da je bolje nego ikad. Da smo okruženi ljubavlju ili da nam ide super na faxu/poslu ili da smo zdravi, da super izgledamo.

Svako od nas iskusi te momente kada pomislimo, da li može bolje od ovog. Desi se da sretnemo osobu koja deluje kao ostvarenje našeg sna, dobijemo unapredjenje, udjemo u naše omiljene farmerice ili prosto uživamo u tome što je sve nekako selo na svoje mesto.

Kao da smo dobili na lutriji iako nismo. Ali se tako osećamo. I obično taj osećaj dolazi od spoljnih izvora, što znači da smatramo da nas je nešto sa strane usrećilo. I uglavnom tada često padamo ili gubimo predmet našeg obožavanja. Ili otkrivamo drugu stranu novčića, senke i nedostatke te dobitne kombinacije.

Onog trena kada budemo istinski prihvatili sebe, što smatram da dolazi kroz godine posvećenosti i brižnosti prema sebi, onda nam i sam Bred Pit nije Vau efekat. Kažem Bred Pit jer je on nekada bio pojam lepote ili čega god. Sada se to verujem promenilo. I to je jedan mali primer, kako sve prolazi. Želje, slava, veličanje, lutrije, ostvarenja sve nekako bledi i postaje Passe, prevazidjeno i već vidjeno.

Jedino ljubav prema sebi, razumevanje i prihvatanje svoje sene i različitosti nikad neće izaći iz mode. I dalje će najlepše žene/muškarci biti one koje su istinski srećni, u sebi zbog sebe, i to bez filtera, onaj Raw efekat, uživo - bš kakvi jesu.

I dalje će najveći džek – pot u mojim očima biti oni koji su iz poteškoća naučili lekcije. Koji su iz bolnih rana stekli mudrost. Koji su iz svojih strahova postali snažni i jaki. Oni koji su iskreni, autentični, besramno i beskompromisno staloženi u svom bivanju.

Ne znam za vas ali džek – pot nije nešto nedostižno kako smatramo, jako je pristupačno ali samo oni koji zaista žele da ga vide uvideće ga, u sebi.

Mada naravno možda moje vidjenje džek – pota je nekome izlišno ili utopijski ali i ne tražim da se slažete, štaviše drago mi je da imate svoje vidjenje. Neka svako živi svoj život na svoj način. To je već divno dostignuće, ne meriti sreću, uspeh, ljubav po tudjim standardima već otkriti i živeti svoje.

Živeli u to ime !


Šta je Ljubav ?

by Magdalena Veljković

2019-01-18



Decembar 31. Trideset prva tema ciklusa Abeceda ljubavi
Slovo Š

Šta je Ljubav ?

Mislim da niko nikada neće rečima moći preneti i preformulisati na razumljiv jezik šta ona jeste, jer objasnite nekome vazduh. Ne možete iako svugde oko nas jeste, iako nam daje život ne možemo da ga uhvatimo ili drugima predstavimo.

Ljubav je baš to, vazduh, nešto što menja forme, može biti šta god želiš i može se izraziti na bezbroj načina. Postati senzitivan na ljubav, znači otvoriti se za dodir vetra. Nekad je taj vetar jak i silan pa ne možeš da ga ne osetiš ali nekad je taj vetar, povetarac, nežan i mio. Takav da ga samo retki mogu zaista osetiti a ne smatrati da on ne postoji.

Ljubav je u svakom od nas. Vidite, ona ima sedam ipo milijardi oblika. A gde su tu životinje, biljke, kristali, drveća i cela priroda. Da li razumete?

Jako smo postali tvrdokošci, kruti na ljubav. Samo one koji slično iskazuju ljubav osećamo i puštamo blizu, za sve ostale su podignuti bedemi i kapije. Njima pristup nije dozvoljen jer mogu da nas povrede.

Dokle god povredjujemo sebe verovaćemo u to, da neko može da nas povredi. Jer povredjujemo sebe svako malo kada se neko ponaša kako mi ne želimo da se ponaša, pa ne izaberemo ljubav već samoljublje prema očekivanjima. To nije ljubav, to je kontrola. To je sebična želja da svet i njegove stanovnike prilagodimo svojim potrebama.

Zato ne znam da vam opišem ljubav, ali joj se svakodnevno izlažem i dozvoljavam da mi se predstavi na neki novi, dublji, meni nepoznatiji način. Jer lako je voleti kad je sve divno, izazov je voleti i kada stvari ne idu po planu ili kada se neko ponaša neprimereno po našim standardima.

Ljubav nas otvara da vidimo sebe jasno i kristalno, da izgubimo pojam o savršenstvu i ispravnosti. Iskreno verujem da tada, kada jasno vidimo sebe videćemo ljubav svugde. Ali neka, neka taj proces bude i traje koliko treba, samo neka koračamo stazom ljubavi.

I za kraj, Antoni de Melo:

"Ljubav nije odnos. Ona je stanje. Ljubav je postojala i pre pojave ljudskih bića. Pre nego što ste vi postojali, ljubav je već bila tu. Rekao sam vam: kad je oko slobodno, tada vidimo. Ništa ne možete učiniti da biste zadobili ljubav. Kada postanete svesni svojih dužnosti, svojih vezanosti, opsesija, predrasuda, naklonosti, i kada uspete da se svega toga oslobodite, tada će se pojaviti ljubav. Kada je oko slobodno, vidimo. Kada je srce slobodno, volimo."